Moćna cvekla

Sigurna sam da ako ste nekada bili slabi ili anemični da ste do sada čuli mnogo puta, pij sok od cvekle ili jedi cveklu. Istina njen okus se ne sviđa svima ali definitivno da su upravu oni koji su vam govorili kako je lekovita.

Međutim sposobnost cvekle da nam popravi krv i izleči anemiju nije jedina njena sposobnost i sasvim sigurno mogu reći da je cvekla jedna od najmoćnijih namirnica a evo i zbog čega.

Cvekla (Beta vulgaris) poreklom sa obala Sredozemlja je zdravo povrće koje se može naći na pijaci najveći deo godine. 

Plod je crvene ili tamnoružičaste boje i najčešće se koristi u obliku salate ili soka.

U cvekli ima najviše vitamina C, pa karotena, zatim vitamina B1 i B2 i B12, vitamina koga retko ima u biljnim namirnicama.

Ovo povrće može da se „pohvali“ i gotovo čitavim spektrom minerala koji su neophodni čoveku za život i optimalno funkcionisanje: kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fluor, sumpor, jod, brom, litijum, rubidijum i stroncijum.

Činjenica da cvekla sadrži betanin i betain svrstava je u lekovito povrće koje čini krvne sudove zdravijim, smanjuje holesterol, podstiče razmenu materija i stimuliše efikasnije funkcionisanje jetre.

Za razliku od ostalog povrća, sadrži i određenu količinu kobalta, zbog čega se preporučuje vegetarijancima.

Zbog celuloze i pektina koje sadrži u izobilju, pozitivno deluje na rad creva i njihovu peristaltiku.

Često se cvekla preporučuje anemičnima. Razlog je visok sadržaj antocijanina koji joj daje crvenu boju, a on štiti eritrocite i čini krvne sudove elastičnijim te deluje i antikancerogeno.

Ovim posrednim načinom utiče na srce, pa ono bolje pumpa krv. A adenin, kojeg takođe, ima u cvekli, omogućava održanje visoke koncentracije leukocita. Pored lečenja malokrvnosti, korisna je i u lečenju tumora, leukemije i raka.

 Ovo povrće zbog betanina i betaina podstiče razmenu materija i smanjuju holesterol. Cvekla je, takođe, veoma dobra i za lečenje ateroskleroze, pošto sadrži potrebne količine joda.

Iako je kod nas udomaćeno korišćenje samo korena cvekle, stručnjaci tvrde da je ona korisna u celosti tokom cele godine. Može da se uzima u neograničenim količinama, bez bojazni od bilo kakvih štetnih posledica. 

Malo se zna da je lišće cvekle nalik spanaću pa se tako može i pripremati. Međutim, bez obzira što je cela biljka jestiva, lekovit je samo koren, koji se sakuplja u jesen i ostavlja u umereno toplim prostorijama, da ne bi promrzao. 

Ako se čuva na odgovarajući način, u svežini cvekle može da se uživa sve do sledećeg leta. 

Lekovita dejstva cvekle

Cvekla se preporučuje za lečenje:

- tumora, leukemije i raka, 

- ublažavanje tegoba od niskog pritiska,

- pomaže kod poremećaja u radu žuči i želuca,

 - povoljno utiče na nerve i rad mozga,

- supstance betanin i betain koje se nalaze u cvekli podstiču razmenu materija, smanjuju holesterol, održavaju elastičnim krvne sudove i pomažu kod bolesti jetre,

- zahvaljujući jodu, cvekla je korisna u borbi protiv arterioskleroze,

- čisti krv i usporava starenje, 

- cvekla je korisna u lečenju malokrvnosti, naročito kod dece jer sadrži visok procenat gvožđa,

- sadrži celulozu i pektin pa povoljno deluje i na rad creva,

- nitrati u cvekli znatno snižavaju krvni pritisak, i tako smanjuju rizik od razvoja srčanih bolesti, infarkta i bolesti bubrega,

- potvrđena je i njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba,

- deluje na bolesti pluća, kožne bolesti, groznice, konstipacije, prehlade, posledica pušenja, trovanja nikotinom.

Cveklu treba jesti kada god vam padne na pamet, jer ona deluje preventivno na ceo organizam. Narodni lekari tvrde da štiti od radioaktivnosti i zračenja.

Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je takođe delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam.

 Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše tri puta na dan. Soku takođe može da se doda i kim, kao i rendani ren, čime se dobija poseban ukus.

Za jačanje želuca i jetre treba krupno narendati cveklu i upola manji koren od celera, začiniti sa malo soli, jabukovim sirćetom, kašičicom maslinovog ulja i mlevenim kimom. Salatu na kraju izmešati sa kiselom pavlakom i posuti peršunovim lišćem.

Može da se spremi i kao zimnica tako što se plod iseče na tanke kolutove, prelije jabukovim ili vinskim sirćetom u koje je dodato malo samlevenog kima. Tako spremljena cvekla poreda se u tegle i ostavi za zimu.

U nastavku još jako korisnih recepata.

Sok od sveže cvekle

Cvekla ima lekovito dejstvo i kod najtežih bolesti, ali kuvanjem gubi svoju lekovitost, pa je najbolje napraviti sok od sveže cvekle.

Od jednog kilograma cvekle može se dobiti oko 700 mililitara soka. 

Sprema se tako što se cvekla tanko oljušti, sitno narenda i prelije sokom od limuna i medom.

Kada ova smesa odstoji, dobro se procedi i pije u gutljajima celog dana. Kod najtežih bolesti dnevno treba popiti pola litre soka. Kada se oseti poboljšanje, količinu treba smanjiti na četvrtinu.

Čorba za jačanje krvi

Za jačanje krvi i oporavak organizma pripremite čorbu po sledećem receptu. 

Isecite dve veze mladih listova cvekle i stavite da se kuva. Sa cveklom neka se kuva i veza peršunovog lista (10 – 15 minuta). 

Istovremeno nasecite glavicu crnog i dva čena belog luka, narendajte koren šargarepe, jedan koren peršuna i manji koren celera. 

U to dodajte sitno narendane 4 – 5 cvekli i sve prelijte velikom kašikom ulja i sokom od limuna. 

Na kraju sve stavite u vodu sa lišćem i odmah sklonite sa vatre.

Sirup od cvekle, mrkve i limuna

Sirup od cvekle, mrkve i limuna je prava vitaminska bomba, popraviće vašu krvnu sliku i vratiti vam energiju.

Sastojci:

- 1 kg cvekle,

- 1 kg mrkve,

- 1 kg limuna,

- 2 l vode,

- 8 limuntusa.

Priprema:

Oprati i oljuštiti cveklu i mrkvu pa izrendati i sipati u veću posudu.

Limune oprati i cele samleti na mašini za meso i dodati cvekli i mrkvi.

Dodati 2 litra vode i 4 limuntusa. Sve izmešati i ostaviti da stoji 24h.

Procediti i izmeriti pa u zavisnosti od količine soka, dodati isto toliko šećera i još 4 limuntusa. Povremeno promešati i kada se otopi sav šećer, sipati u flaše.

Od ovog sirupa praviti sok po ukusu.

Dovoljno je popiti 250 ml soka od cvekle da bi se pospešila cirkulacija u krvnim sudovima mozga i smanjio rizik od demencije u starosti.

 Zbog svih dobrobiti, lekari cveklu nazivaju prirodnim aspirinom. Sok od cvekle povećava telesnu izdržljivost i jača cirkulaciju, a nitrati iz nje šire krvne sudove i poboljšavaju opšte stanje organizma i izdržljivost pri svakoj fizičkoj aktivnosti.

Sirup od cvekle, mrkve, narandže, jabuke, meda i limuna Ovaj sirup je veoma zdrav i namenjen onim osobama kojima je loša krvna slika. Posle dva meseca uzimanja ovog sirupa doktor vam neće vjerovati da ste to vi. Sastojci: - 1 kg cvekle, - 1/2 kg mrkve, - 3 manje narandže ili samo 2 ako su velike (u manjima ima više soka), - 1/2 kg kiselih jabuka, - 1 limun, - 500 gr meda. Priprema: Cveklu, mrkvu i jabuke oljuštiti i iseckati na manje komade i ubaciti u sokovnik i iscediti sok. Posebno limun i narandžu iscedimo i dodamo u sok iz sokovnika, dodamo med (najbolji je lipov, bagremov ili livadski med). Sve povremeno mešamo da se med ujednači sa sokom. Sipati u flaše. Dobije se oko jedan i po do dva litra sirupa.  Ovaj sirup uzimajte svako jutro na prazan želudac oko 1 dcl razblažen sa vodom jer je ovako mnogo sladak. Ukusan je, veoma hranljiv i zdrav.

 Koktel za visok krvni pritisak

Sipajte u teglu:

- 1 čašu sveže isceđenog soka mrkve,

- 1 čašu sveže isceđenog soka cvekle,

- 1 čašu meda i

- 1 dl alkohola i dobro promešajte.

Dobro zatvorite teglu i ostavite je na tamnom i hladnom mestu da odstoji 3 dana.

 Posle tri dana lekoviti koktel je gotov. Uzimajte po jednu kašiku ovog koktela 3 puta dnevno, najmanje tri meseca.

 Sok od cvekle, jabuke i mrkve

Sastojci:

-1 kg cvekle oguliti i izrendati,

-1 kg mrkve oguliti i izrendati,

-1 kg jabuka oguliti i izrendati,

-2 limuna,

-šećera ili meda po želji,

Priprema:

Pripremljenu izrendanu masu sastaviti, dodati isceđena dva limuna, posuti šećerom ili medom i ostaviti 12 sati na hladno mesto. 

Sutradan procediti kroz sterilnu gazu. Od ove mase se dobije oko litar i po soka. 

Čuvati u frižideru! Piti po jednu-dve kašike ujutro (pre jela). Uglavnm sok se preporučuje za poboljšanje opšteg stanja organizma, jačanje imuniteta, za jačanje krvne slike.

Recept za povišen holesterol

Možete, za promenu, probati i ovaj provereno dobar recept protiv povišenog holesterola. 

Cvekle oprati i odseći im vrhove. Malim nožićem izdubiti cveklu i u svaku sipati po sok od jednog limuna.

Znači 1 cvekla, 1 limun. Treba da odstoji 12 sati. 

Ujutro na prazan želudac pet dana piti sok, pa mesec dana napraviti pauzu.

 Recept za povišen holesterol i trigliceride

Cveklu očistiti i staviti u sokovnik. Od oko 2,5 kg cvekle dobije se 1,5 l soka.

Sok od cvekle i od pet limunova sipati u staklenu flašu. Zatvoriti i ostaviti u frižider. 

Pije se 1 dl pre podne i 1 dl uveče. 

Svaki put pre upotrebe soka protresti malo flašu. Nekim ljudima potrebna je jedna doza (1,5 l napitka) da bi regulisali povišen holesterol i trigliceride, a pojedinim dve, što zavisi od organizma. 

Posle prve doze obavezno proverite krvnu sliku.

Miks za jačanje organizma

Ovaj napitak povećava imunološki sistem organizma, prečišćava krv, poboljšava i reguliše metabolizam. Pije se ujutro na prazan želudac i mora da bude svež.

Sastojci: 

- 3 jabuke,

- 2 mrkve, 

- 2 manja celera,

- 2 cvekle, 

- 50 gr đumbira,

- 1 limun i 2 kašike meda.

Jabuke (sa korom), mrkvu, celer i cveklu očistiti, iseći na manje komade, staviti u sokovnik i procediti.

Posebno iscediti sok od đumbira i limuna te dodati ovom soku. Na kraju dodati med. 

Od ove količine se dobiju 2 čaše soka, koje se rasporede na nekoliko dana. Ponavljati dok ne osetite poboljšanje.

 Isprobajte bar jedan od navedenih recepata i sigurno ćete osetiti moćno delovanje cvekle. Učinite nešto za sebe. 

Kako se na prirodan način rešiti stresa

Da li ste ikada zastali na trenutak i zapitali se kakav je vaš život, da li dovoljno vremena posvećujete sami sebi?

Većina nas je svesna vremena u kome živimo da smo stalno pod nekim pritiskom. Ali ipak puštamo da život i situacije oko nas upravljaju nama umesto da mi upravljamo našim životima. 

Pritisak koji svakodnevno osećamo, povlači sa sobom jedan veći problem a to je STRES. 

Upravo zbog toga sam odlučila da danas moj post bude posvećen tome.

Za početak da opišem koji je to mehanizam koji upravlja stresnim situacijama u našem organizmu ili nažalost da kažem mehanizam kojim upravlja stres.

Stres je bilo koje fizičko ili emocionalno naprezanje tela ili duha. Pritisak, depresija i briga, odgovorni su za stres kod mnogih pojedinaca. 

Odgovor tela na pojačani stres, bilo fizički ili emocionalni, je metabolički što dovodi do povećane proizvodnje hormona nadbubrežne žlezde.

Kortizol je najjednostavnije rečeno hormon koji zajedno sa adrenalinom, nastaje u našim nadbubrežnim žlezdama, a često ga zovu i “hormon stresa”, budući da su njegove vrednosti u organizmu uvek povišene u stanjima kada je osoba izložena bilo kojoj vrsti stresa.

Treba znati da jedan njegov akutni skok neće naneti nepopravljive štete organizmu, ali ukoliko je duži period kortizol povišen to jeste ako je čovek duže vreme izložen stresu, to će i te kako ugroziti njegovo zdravlje.

Simptomi koji ukazuju na povišen kortizol

Glukokortikosteroidi među kojima je i kortizol hormon stresa, veoma su važni budući da kontrolišu vitalne procese u našem telu. 

Ovi steroidni hormoni deluju na metabolizam glukoze, masti i proteina, te prilagođavaju organizam na stresne situacije. 

U svakodnevnim uslovima hormon kortizol:

- smanjuje upale, 

- reguliše krvni pritisak,

- pospešuje rad imunološkog (odbrambenog) sistema

 i pokreće nas na aktivnost. 

U svim stresnim situacijama nivo kortizola raste, medicinska istraživanja pokazala su da povišen kortizol u krvi  može biti okidač za brojne zdravstvene probleme, pre svega:

- srčane bolesti,

- hroničan umor, 

- hipertenziju,

- gojaznost, najčešće masne naslage oko struk,

- depresiju, 

- anksioznost,

- bol u leđima,

- aterosklerozu,

- čir,

- alergijske reakcije,

- astmu, 

- nesanicu.

Posebno je to važno za ljude izložene hroničnom stresu, ali kod svakoga od nas taj "tihi ubica" kako ga često zovu, može uzrokovati određene poremećaje, bolesti, te ozbiljno ugroziti naše zdravlje. 

Samo mali procenat ljudi tokom stresa gubi apetit, dok većina poseže za grickalicama, slatkom, masnom i nezdravom hranom. 

Budući da stres podstiče lučenje ovog hormona, treba znati da je i glad odnosno prejedanje napad na organizam koji može biti okidač za povećano lučenje hormona stresa. 

Zato ne treba preskakati obroke, već jesti manju količinu hrane u pravilnim intervalima u toku dana.  

Stres je teško eliminisati, ali njegovi negativni efekti mogu se umanjiti svakodnevnom šetnjom, odmorom, meditacijom ili jogom, umerenim vežbanjem, redovnim ciklusom sna od sedam do devet sati tokom noći.

Ono što je najvažnije jeste da stres možemo staviti pod kontrolu prirodnim putem, pomoću namirnica koje će uticati na regulaciju hormona stresa.

Kojim namirnicama se možemo boriti protiv stresa te smanjiti njegove štetne učinke na organizam

Samo povećanje hormona koje se javlja sa stresom povećava metabolizam bjelančevina, masti i ugljikohidrata proizvodeći brzo energiju potrebnu telu. 

Samim time, kad ste pod stresom, neke hranjive tvari troše se puno brže nego je to normalno. 

Na primer, vitamin C se koristi u nadbubrežnoj žlezdi za vreme stresnih stanja, i svaki stres koji je dovoljno težak i produljen uzrokovat će istrošenost vitamina C u tkivima.

Stoga ovaj vitamin mnogi nazivaju antistresnim ili vitaminom adaptacije pa se preporučuje uvek kad postoji psihički ili fizički napor visokog intenziteta.

Antistresna ishrana

Ljudi koji su često pod stresom trebali bi posebno voditi računa o uravnoteženoj i dobro izbalansiranoj ishrani s posebnim naglaskom na povećan unos i odabir hrane koja je bogata makro i mikronutrijentima.

Sveže povrće, voće intenzivnih boja i aroma, ekstra djevičansko maslinovo ulje, orašasti plodovi, semenke, integralne žitarice, riba, malo mesa i fermentirani mlečni proizvodi uz redovnu telesnu aktivnost temelj su mediteranske ishrane, a koja čuva naše srce, mozak  i živce od raznih bolesti te smanjuje negativan utecaj stresa.

Vitamin C  

Najjači je antioksidans među vitaminima topljivim u vodi. 

Najbogatiji izvori su raznoliko voće i povrće. To su pre svega paprika, jagode, brokula, prokulica, kelj, kupus te agrumi, crni ribiz i voćni sokovi.  

Već jedna svježa mesnata paprika zadovoljava potrebu za tim vitaminom.

Vitamini iz grupe B

Uloga vitamina iz grupe B, a posebno vitamina B6 jako je značajna i obuhvaća mnoge aspekte neurološke aktivnosti. Jedan od njih je stvaranje neurotransmitera, koji štite od stresa i mogu nas smiriti.

Umesto svakodnevna posezanja za čokoladom češće treba izabrati zeleno lisnato povrće, zelenu salatu i radič, rajčice i šparoge, integralne žitarice, mahunarke, morske plodove, semenke suncokreta orašaste plodove te pivski kvasac. 

Luk

Drevni Egipćani koristili su luk da bi izazvali opuštanje i san. Možda ima nečega u tome.

Luk žute i crvene boje najbogatiji su izvori spoja kvercetina. Radi se o antioksidansu, protuupalnom, a i blagom umirujućem sredstvu.

Triptofan

Triptofan je jedna od esencijalnih aminokiselina koje telo iskorištava za sintezu belančevina koje treba. 

Moramo ga unositi hranom jer ga organizam ne može sam proizvesti. 

Deluje tako da  pomaže telu da regulira apetit, spavanje i raspoloženje. Prenizak unos triptofana može rezultirati niskom razinom serotonina koji se dovodi u vezu sa depresijom, razdražljivošću i nesanicom. 

Najbolje ga je unositi hranom poput plave ribe, piletine, puretine, govedine, šampinjona, soje i špinata.

Cink

Depresija, gubitak apetita, te česte prehlade i infekcije simptomi su za premalen unos  cinka. 

Prirodni izvori su  kamenice, govedina, rakovi, puretina, tuna, soja, grašak, šampinjoni, semenke bundeve, susam, mlečni proizvodi. 

Magnezij

Uloga mu je da zajedno sa kalcijem regulira tonus mišića i živaca u telu. Najbolji izvori su blitva, špinat, mahune, grah, semenke bundeve, suncokreta, susam, losos i prirodne mineralne vode bogate magnezijem. 

Omega-3 masne kiseline

Izuzetno su važne za održavanje zdravlja i prevenciju bolesti. Mnoga znanstvena istraživanja dokazala su važnost i ulogu omega-3 masnih kiselina u prevenciji kardivaskularnih bolesti, te su važne i za pravilan razvoj mozga i živčanog sistema. 

Iako su upravo plave ribe najbolji iskoristivi izvori ovih dragocenih masnih kiselina, možemo ih naći i u lanenim semenkama i orasima.

Med i voće umesto slatkiša

Depresija izaziva pojačani apetit, snažnu želju za hranom bogatom ugljikohidratima i čokoladom. Kad se želite smiriti posegnite za složenim ugljikohidratima poput integralne testenine, žitarica, kupusa, mahunarki, celera.

 Kao umirujuće sredstvo koje najbrže deluje treba jesti prirodno slatke stvari poput meda, svežeg ili sušenog voća. 

Slatkiši i kolači kao jednostavni ugljikohidrati  daju lažan osećaj zadovoljstva. 

Izuzetak je crna čokolada. Nedavna istraživanja pokazala su da čokolada pozitivno deluje na naše zdravlje, poletnost i snagu ako sadržava najmanje 60 posto kakaa. 

Čokolada sadrži magnezij, željezo, kalcij, kalij te vitamine A, B1, C, D i E. Feniletilamini iz čokolade poboljšavaju raspoloženje. No, sa čokoladom ipak valja biti umeren s obzirom na njezinu energetsku vrednost.

Za kraj evo predlog jelovnika za dobro raspoloženje, ali i popis onoga što biste trebali izbegavati muči li vas depresija.

Imate li osećaj depresije nemojte konzumirati sledeće namirnice za doručak: pržena jaja slaninu, kobasice, hrenovke, paštete ni previše kafe ili crnog čaja

Predlozi jelovnika kako uticati na dobro raspoloženje:

Doručak: zobene pahuljice s medom i cimetom, smeđa riža sa mlekom, žitarice, tost premazan džemom, integralno pecivo, jogurt, voće.

Ručak i večera koji utiču na dobro raspoloženje: žitarice (integralna riža, proso, ječam, zob, kukuruz), tjestenina, riba i malo mesa, povrće sveže ili kuhano, sveže sezonsko voće, maslinovo ulje.

Verujem da će vam ovi saveti biti puno od koristi i da ćete se više posvetiti sebi.

4 brza i laka jela iz domaće kuhinje za sve prilike

PITA GUŽVARA

Ova pita može da zameni sve pite koje se prave na tradicionalni način i oduzimaju vam mnogo vremena.

 Sa smesom kojom premažete kore, pita dobija poseban okus i zadovoljava ukuse i najvećih kritičara.

Prednost je što je brzo gotova i ne treba vam posebno kulinarsko umeće da je napravite, posebno ako vam baš ne ide priprema testa.

 Pravila sam je mnogo puta i od srca vam preporučujem ovaj recept.

Sastojci:

- 600 gr gotovih kora za pitu,

- 600 gr svežeg sira,

- 200 gr kajmaka,

- 3 jaja,

- 3 kašike brašna,

- čaša ulja,

- jedan prašak za pecivo,

- čaša mineralne vode ili jogurta

- sol

Priprema:

U jednoj posudi  pomešajte jaja, ulje, mineralnu vodu ili jogurt, brašno, prašak za pecivo i sol.

U drugoj sir i kajmak. Tepsiju nauljite i stavite na dno jednu do dve kore da prekriju tepsiju tako da krajevi budu podignuti sa strane.

Sada premažite kore smesom iz prve posude te ih pospite sirom i kajmakom.

 Zatim uzmite, otprilike 3-4 kore, zgužvajte ih i stavite u tepsiju, te ponovno kašikom posipajte smesom iz prve posude a zatim sirom i kajmakom.

Postupak ponavljajte dok ne vam ne ostanu dve zadnje kore.

 Tim korama prekrijte zgužvane kore s tim da krajeve savijete unutra prema dnu posude.

 Sa malo smese iz prve posude premažite kore.

Tepsiju stavite u zagrejanu pećnicu i pecite dok pita ne dobije lepu boju.

Savet:

Sir i kajmak možete da zamenite i sa mesom, špinatom, blitvom, paprikama, krompirom.. Sve što vam padne na pamet.

 Možete da pravite i slatku pitu sa nadjevom od voća.

KAKAO KOCKE

Kakao kocke, kolač koji se pravi za 15 minuta, sve sastojke bi trebali imati u kući.

Idealan za napraviti čak i ako vam se gosti najave samo sat vremena pre.

Sastojci:

- 250 grama margarina,

- 150 gr šećera,

- 250 gr brašna,

- 2 jaja,

- 2 dl mleka,

- 4 kašike kakaa,

- prašak za pecivo,

- limun,

- jedna mlečna čokolada za preliv

Priprema:

Penasto umutite margarin, jaja i šećer, u smesu dodajte naribanu limunovu koricu, kakao i mleko.

Sve izmešajte a zatim dodajte brašno pomešano sa praškom za pecivo.

Sve sjedinite i izmešajte u jednoličnu smesu te izlite u tepsiju, prethodno namašćenu i posutu brašnom.

Odmah stavite u zagrejanu pećnicu i pecite na umerenoj vatri oko 40 minuta.

Pečen kolač prelite istopljenom čokoladom sa malo mleka i ulja.

Savet:

U smesu možete dodati i malo mlevenih oraha, lešnika, grožđice, kokos.. Sve što vam se nađe pri ruci. Ako se odlučite za kokos, stavite malo više mleka kako kolač ne bi bio previše suv.

MEDENA TORTA

Ako su vam umesto kolača ipak draže torte, evo jedan recept za tortu koja se lako pravi i brzo je gotova.

Možete da oduševite sve kojima pravite.

Zbog toga sam joj i dala ime medena.

Sastojci:

Za kore

- 4 kašike meda,

- 8 kašika mleka,

- 12 kašika šećera,

- 2 jaja,

- vrećica cimeta,

- 2 kašike ulja,

- 250 gr brašna,

- pola praška za pecivo

Za fil

- 5 dl mleka

- 6 kašika griza,

- 250 gr šećera, po mogućnosti u prahu,

- 250 gr margarina,

- vanilin šećer,

- šlag krema ili šećer u prahu za posipanje

Priprema:

KORA-Penasto umutite jaja i šećer, dodajte med, ulje, mleko, cimet i brašno pomešano sa praškom za pecivo.

Sve izmešajte u jednoličnu smesu, koja treba da je malo gušća nego smesa za palačinke.

U nauljenu i brašnom posutu tepsiju ulijte jednu trećinu smese, stavite u zagrejanu pećnicu i pecite oko 15 minuta.

Isti postupak ponovite još dva puta za tri kore.

FIL-U ključalo mleko dodajite griz te kada se skuha sklonite da se ohladi.

U međuvremenu margarin, šećer u prahu i vanilin šećer penasto umutite te pomalo dodajite ohlađeni griz sve dok ga ne potrošite te sve zajedno dobro izmešajte.

Stavite prvu koru na tacnu te je premažite filom, stavite preko drugu koru, premažite je i na kraju dodajte i treću koru.

Tortu premažite šlag kremom ili je samo pospite šećerom u prahu. Dekorišite po želji.

Savet:

Smesu za kore možete odmah celu da izlijete u tepsiju i pečete oko 25 minuta. Kada je izvadite i malo se ohladi prerežete većim nožem na tri jednaka dela. Ovo je lakši i brži način, ako vam se baš žuri.

KUKURUZNICE

Ako želite da napravite nešto inovativno i kreativno, onda je ovaj recept baš za vas.

Idealne su za predjelo. Možete ih poslužiti i tople i hladne.

Za pripremu ovog recepta trebaće vam najviše 30 minuta.

 Ja ga pravim u svakoj prilici i pored svega mnogo je zdrav. Daje vam energiju a ne deblja.

Sastojci:

- 250 gr kukuruznog brašna,

- 2 dl mleka,

- 150 gr naribanog sira,

- ulje,

- sol

Priprema:

Pomešajte mleko i 5 dl posoljene vode pa kada počne da kuva dodajite kukuruzno brašno stalno mešajući da ne zagori.

Kada je gotovo smesu rastanjite na drvenoj dasci koju ste prethodno navlažili vodom.

Smesu rastanjite na 1,5 cm debljine. Ostavite da se ohladi.

Tada kalupima po vašoj želji vadite kukuruznice i slažite u namašćenu tepsiju te ih pospite naribanim sirom. Pecite u pećnici oko 15 minuta.

Savet:

U sir možete dodati i malo suvog sira koji će kukuruzicama dati poseban okus. Odlične su prilog uz povrće, meso i ribu, a mogu biti i samostalno jelo.

PRIJATNO!