Emina

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
 s ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
 stid je ne bi bilo da je kod sultana!
 Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
 ne šće ni da čuje lijepa Emina,
 no u srebren ibrik zahitila vode
 pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
 rasplete joj one pletenice guste,
 zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
a meni se krenu bururet u glavi!

 Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
no meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
 niti haje, alčak, što za njome crko'!...