Pitali su me volim li zimu. Volim li sneg i pahulje bele.
Volim li kada pahulje stope moje kovrdže.
Pitali su me, da li više volim leto, telo obasjano suncem, zvukove talasa i šetnju uz more.
Volim li putovanja, upoznavanje novih ljudi, obilazak gradova, traženje nepoznatih stvari u poznatim ulicama..
Da li volim cvrkut ptica, igranje leptira u letu, miris procvalih ruža..
Volim.. Volim sve to, život i buđenje, kad srce zalupa od sreće..
A najviše volim kad mi osmeh izmami sećanje na jedno proleće..
Ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovjekovu narav kao smijeh. (Goethe)
OdgovoriIzbriši