Preporučena ishrana za ljude obolele od dijabetesa

Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus (šećerna bolest) predstavlja hronično progresivno oboljenje koje se karakteriše hiperglikemijom (povišenim šećerom u krvi) i drugim biohemijskim poremećajima koji nastaju zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze, masti i belančevina. 

S obzirom na to da je ovo oboljenje koje u osnovi zahteva promenu načina života, prvenstveno ishrane i fizičke aktivnosti, na osnovu (najčešće) loše regulisane bolesti, stiče se utisak da obolelima ishrana predstavlja problem, kako zbog nedovoljno informacija, tako i zbog nemogućnosti poštovanja istih. 

Zbog toga u nastavku možete pročitati osnovne smernice vezane za ishranu osoba obolelih od šećerne bolesti.

Na početku treba napomenuti da postoje velike zablude koje vladaju u ishrani dijabetičara, počev od potpunog prestanka uzimanja pojedinih namirnica do izuzetno slobodnog unosa pojedinih vrsta hrane. 

Ishrana dijabetičara, ustvari, predstavlja model zdrave ishrane, primer kako bi svi trebali da se hranimo. Zdrav način ishrane podrazumeva upotrebu hranljivih materija iz svih grupa namirnica: ugljenih hidrata, masti, belančevina, vitamina, minerala, vode i dijetnih vlakana, a sa posebnim osvrtom na ograničenje količine pojedinih vrsta namirnica po obroku i raspored obroka koji će pratiti dnevna kretanja vrednosti šećera u krvi.

Ugljeni hidrati – grupa namirnica oko koje postoji najviše nedoumica. Ne treba ih isključiti is ishrane, naprotiv, samo voditi računa o njihovom izboru. 

Preporučuju se namirnice sa glikemijskim indeksom do 45, hranu čiji je glikemijski indeks 45 do 60 treba koristiti povremeno a onu čiji je indeks preko 60 koristiti vrlo retko.

Složeni ugljeni hidrati koji potiču iz voća, povrća, žitarica i mahunarki, u organizmu sagorevaju postepeno i ravnomerno, dajući tako dovoljno vremena insulinu da iskoristi glukozu, za razliku od prostih šećera koji sagorevaju gotovo trenutno. 

Preporučeni izvori ugljenih hidrata: mekinje (povremeno mekinje sa kiselim mlekom ili jogurtom radi regulisanja pražnjenja creva), ovsene, ječmene i ražene pahuljice pahuljice, prednost imaju hleb i peciva od celih zrna žitarica, tj. od integralnog brašna jer imaju manji glikemijski indeks, a bogatiji su biljnim vlaknima, zatim voće o kome će biti reči u daljem tekstu. 

Dobar primer: Ovsene pahuljice (Gi=53) sa jogurtom od obranog mleka (Gi=14)

Med remeti dobru regulaciju šećera u krvi, pa ga treba uzimati samo ako je šećerna bolest dobro regulisana. 

Najbolje je uzimati svetlije medove kao što je bagremov, jer sadrže više fruktoze od glukoze, pa imaju manji glikemijski indeks od drugih vrsta meda.

Povrće - prednost treba dati povrću koje sadrži mali deo ugljenih hidrata, belančevina i zanemarljiv deo masti (zelena salata, blitva, spanać, kelj, prokelj, tikvice, paprike, paradajz, krastavac, kupus, karfiol, rotkvica,...).

Uvek kada je to moguće, povrće unositi kao salatu, da bi sačuvalo što više vitamina, minerala i biljnih vlakana, zato što vezivanjem vode, vlakna bubre i stvaraju zaštitnu mrežu koja smanjuje resorpciju masti i šećera iz creva. Tako se smanjuje nivo šećera u krvi i izbegavaju nagli skokovi šećera nakon obroka.

Preporučuju se biljna ulja kao preliv za salate (omogućuju apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima - A, D, E i K; daju bolji ukus i produžuju osećaj sitosti).

Mahunarke imaju veliku kalorijsku vrednost, ali su bogate biljnim vlaknima pa se u ishrani mogu koristiti povremeno.

Povrće bogato skrobom (krompir, šargarepa, cvekla,...) ima veću energetsku vrednost i glikemijski indeks, pa treba da je manje zastupljeno u ishrani u odnosu na zeleno povrće.

Dozvoljeno povrće: soja, pasulj, mladi grašak, bareni krompir.

Voće je veoma značajna namirnica u ishrani dijabetičara (i uopšte u ishrani) zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, organskih kiselina, antioksidanasa, biljnih vlakana i drugih hranjivih sastojaka. 

Hranjiva je namirnica za dijabetičare, samo treba paziti na količinu i raspored kojim se uzima. 

Dozvoljeno voće: trešnje, višnje, grejp, šljiva, jagoda, kruška, jabuka, breskva, pomorandza. Zatim, preporuka je jesti voće sa korom (kada je to moguće), zato što neoljuštena jabuka ima dva i po puta više dijetnih vlakana od oljuštene.

 

Meso i riba - Dozvoljena je upotreba svih vrsta posnog mesa i ribe : teletina, govedina, piletina, ćuretina, pastrmka, oslić, skuša, grgeč, ali treba voditi računa o načinu pripreme. 

Preporučeni način pripreme je kuvanje, pečenje na rostilju i bez dodataka masnoća (u vatrostalnoj posudi). 

Takođe, pre pripreme odstraniti višak masnoće i kožicu, ukoliko je u pitanju belo meso, zato što se u njoj nalazi velika količina holesterola. 

Pohovano jelo i prženo u dubokom ulju nije dozvoljeno. 

Najmanje dva puta sedmično riba treba biti zastupljena u ishrani.

Začini – dozvoljeni u umerenim količinama.

 

Mleko i mlečni proizvodi - bogat izvor visoko kvalitetnih belančevina, ali zbog visokog procenta masnoća i mlečnog šećera, dijabetičarima se preporučuje u ishrani upotreba obranog mleka (ili mleka sa manjim procentom mlečne masti). 

Na taj način smanjuje se kalorijski unos, unos zasićenih masnih kiselina i smanjuju se skokovi šećera nakon obroka. Takođe, dozvoljen je nemastan mladi sir od obranog mleka.

 

Jaja – zvanične preporuke ograničavaju upotrebu na 2 jaja nedeljno, kuvana, poširana, ili u sastavu nekog jela.

Kafa - stimulativno i osvežavajuće piće koje zbog kofeina koji utiče na budnost i koncentraciju; 100 grama kafe ima oko 300 kcal, a jedna šoljica kafe 10-15 kcal. 

Dozvoljene su 2 - 4 ne mnogo jake kafe, bez šećera ili uz upotrebu veštačkih zaslađivača.

Kakao je dobra zamena za kafu. Istina, ima veću energetsku vrednost od kafe ali za jednu šoljicu potrebna je mala količina kakao praha, tako da jedna šoljica ima svega 20 kcal.

Čaj – mogu se upotrebljavati blagi biljni i voćni čajevi (nana, kamilica, šipurak, žalfija,...). Izbegavati jake čajeve (crni, indijski, ruski).

Mineralne vode - mogu se koristiti bez nekog ograničenja, ali se mora obratiti pažnja na koncentraciju natrijuma u njima, zato što Na može uticati na porast arterijskog pritiska. 

Koriste se kao osvežavajući napitak, blagotvorno deluju kod nekih oboljenja organa za varenje, a nema bojazni od dodatnih kalorija.

Alkoholna pića - dozvoljena je upotreba manjih količina alkoholnih pića povremeno, ako je šećerna bolest dobro regulisana, ali ih, generalno, treba izbegavati.

Na kraju treba istaći da je promena načina života koja podrazumeva adekvatan način ishrane i redovnu fizičku aktivnost, regulaciju telesne težine i prestanak pušenja najefikasnija u prevenciji i lečenju šećerne bolesti (prevashodno tipa 2), dok je terapija lekovima dopunski tretman.