Koncept pH ravnoteže predstavio je još 1933. dr William Howard Hay u svojoj knjizi “A New Health Era” u kojoj objašnjava kako su sve bolesti zapravo rezultat autointoksikacije (samotrovanja) uzrokovane nagomilavanjem kiselih “metabolita” u organizmu.
Šta je to pH?
pH je mera aktivnosti vodonikovih jona u rastvoru ( H+ ), tj. aciditeta (kiselosti) ili alkaliteta (baznosti) rastvora. Meri se na skali od 0 do 14, gde pH 7 označava neutralni rastvor (voda), pH vrednosti ispod 7 označavaju kiselu, a iznad 7 baznu sredinu rastvora.
Voda čini oko 70 % našeg tela, pa nije ni čudno da je pH ravnoteža organizma uspostavljena kada se pH vrednost kreće u rasponu od 6 – 7,5.
Dakle, voda poseduje idealan balans pozitivnih i negativnih jona( H+ jona i OH− jona).
pH ravnoteža zapravo predstavlja ravnotežu pozitivno i negativno naelektrisanih jona. Telo se stalno bori kako bi održalo ovu ravnotežu, kada se ravnoteža naruši, javljaju se razni zdravstveni problemi.
Uzroci i posledice povećane kiselosti (acidoze)
Sve namirnice koje dominiraju u ovom tipu ishrane razgradnjom daju produkte koji zakiseljavaju organizam. Nasuprot tome, povrće i voće, razgradnjom daju produkte koji povećavaju alkalne rezerve organizma.
Narušavanju pH ravnoteže organizma uveliko doprinose i neki, u svakodnevnom životu sve prisutniji, lekovi, veštački zasladivači i konzervansi.
U stanju acidoze, organizam “pozajmljuje” minerale: kalcijum, kalijum, magnezijum – iz vitalnih organa i kostiju kako bi neutralisao „kisele produkte” i uklonio ih iz organizma. Sa druge strane, ukoliko se višak kiselih produkata( metabolizma, ishrane) ne uklanja iz organizma dolazi do autointoksikacije.
Acidoza može uzrokovati:
- kardiovaskularna oboljenja, kao jedan od uzroka - vazokonstrikciju (sužavanje krvnih sudova) i redukciju dotoka kiseonika i hranljivih materija
- povećanje telesne mase, gojaznost i dijabetes
- probleme sa bešikom i bubrezima
- poremećaje imuniteta (učestale bakterijske i gljivične infekcije, alergijska ispoljavanja, akne...)
- nakupljanje slobodnih radikala (ubrzano starenje)
- osteoporozu
- degenerativna oboljenja koštano-zglobnog sistema
- hronični umor
Mnoga relevantna istraživanja pokazuju da žene koje su imale hroničnu acidozu (dugotrajnu) bile su u većem riziku za razvoj osteoporoze u odnosu na žene koje su imale normalne pH vrednosti.
Kao glavni krivac nastanka osteoporoze i pratećih patoloških preloma (kuk) navodi se ishrana bogata proteinima životinjskog porekla i siromašna povrćem.
Organizam je sposoban da pravilno apsorbuje i iskorišćava mikro (vitamini, minerali) i makronutrijente (proteini, ugljeni hidrati, masti), samo ukoliko je njegov pH uravnotežen.
Tako vam se može desiti da bez obzira što unosite sve potrebne nutrijente i imate pravilno izbalansiranu ishranu, imate simptome kao da je vaše telo u stanju nutritivnog deficita.
Ukoliko nemate željene efekte “od dijete” bazirane na pravilno izbalansiranoj i nutrijentima bogatoj ishrani, ili od korišćenja dodataka ishrani, pokušajte da se testirate na acidozu.
TEST KISELOSTI?
Jednostavan “kućni test”...Koristeci pH papirice, proverite pH vaše mokraće i pljuvačke. Ukoliko se pH vrednost mokraće ujutru kreće u rasponu od 6-6,5, a uveče od 6,5-7, vaše telo funkcioniše unutar pH ravnoteže.
Ukoliko se pH vaše pljuvačke tokom čitavog dana zadržava u vrednostima izmedu 6,5 – 7,5, vaše telo takođe funkcioniše u „zoni pH ravnoteže”. Najbolje vreme za testiranje pH vrednosti je sat vremena pre i dva sata posle obroka, dva puta nedeljno.
pH urina pokazuje koliko dobro naš organizam iskorišćava minerale, posebno kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum. Oni su tzv. „kiselinski puferi”, jer ih telo koristi u kontroli nivoa kiselosti. Ukoliko je nivo kiselosti prevelik, telo je neće moći da neutrališe kisele produkte i da ih „izbaci”, nego će ih skladištiti u tkivima (autointoksikacija) ili neutralizovati navedenim mineralima iz vitalnih organa (“pozajmljivanje”).
pH pljuvačke pokazatelj je aktivnosti enzima varenja, pogotovo aktivnosti jetre i želuca.
Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi, ako je naše telo pH neutralno ili blago bazno.
Najbolja preventiva acidoze je ishrana bogata namirnicama koje su više alkalotvorne (bazne) nego kiselotvorne. A to su pre svega voće i povrće.
Napomenimo da su bubrezi glavni puferi našeg organizma (neutralizatori kiselosti tela), tj. bubrezi su odgovorni za ravnotežu “tečnosti i elektrolita” i održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela.
Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost tela, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum i magnezijum sa ciljem ponovnog uspostavljanja “neutralnosti”, a aktivira se i “mišićni katabolizam” sa ciljem “proizvodnje” amonijaka, koji je „jako bazan”.
Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom.
Dugoročno gledano, preterana kiselost dovodi do demineralizacije i smanjenja gustine kostiju i gubitka mišićne mase.
Isto tako, gubitak kalcijuma i magnezijuma može prerasti u njihov deficit sa različitim posledicama. Nizak nivo magnezijuma može izazvati grčeve u mišićima, aritmije( poremećaji srčanog rada) i anksioznost.
PRAVILAN ODABIR NAMIRNICA?!
Kiselotvorna hrana je ona koja nakon što se “metaboliše u organizmu” stvara sredinu nižeg pH, odnosno „kiseliji efekat”. Moramo uzeti u obzir da iako neka hrana može da po ukusu bude kisela, to ne znači da „zakiseljuje” organizam.
Npr., limun i paradajz su kiseli, ali oni čine „unutrašnju sredinu organizma” - baznom, posle “procesa obrade”.
– Konzumiranje velikih količina životinjskih proteina (uključujući crveno meso, meso živine i ribu) oslobađa „kisele sumporne produkte” metabolisanjem amino kiselina sa “sumpornom strukturom”, što doprinosi većoj kiselosti.
Ta kiselost se može neutralisati povećanom konzumacijom voća i povrća (bogatog kalijum-bikarbonatom).
– Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, “pahuljica”, paste ili proizvoda od integralnih žitarica.
– Konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Hloridi su kiselotvorni.
Hloridi takođe „skupljaju” krvne sudove(vazokonstrikcija), a suženi krvni sudovi smanjuju cirkulaciju (manji dotok kiseonika i hranljivih materija). Pošto čitavo telo zavisi od zdrave cirkulacije, vazokonstrikcija doprinosi srčanim oboljenjima, šlogu, demenciji i verovatno svim drugim degenerativnim bolestima.
Ako želimo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, trebalo bi da konzumiramo više svežeg povrća i voća u ishrani (odnos povrće / voće trebalo bi da je 2:1, znači, dati veću prednost svežem povrću).
Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim „puferom” (neutralizatorom kiselosti). Ako imamo „na meniju” nedovoljno tih namirnica, to nas „uskraćuje” za KALIJUM, mineral koji nas štiti od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) i posledica (infarkt srca, šlog...).
Testiranje pH
Potrebne su vam samo pH test trake. Čim se probudite, pre nego što pojedete bilo šta, stavite malo pljuvačke na test-traku. Uporedite boju trakice sa pH šemom boja koja se dobija sa tim trakama. Potom, izmerite pH drugog jutarnjeg urina. Ponovo uporedite vaš pH na trakici sa šemom.
Ovo testiranje obavljajte 10 jutara uzastopno. Ignorišite tri testa najviše i tri testa najniže kiselosti, jer su ekstremi. Izračunajte prosek preostala četiri i to bi bila vaša realna pH vrednost.
Ako vam je kiselost preko vrednosti od 7,4 (7,4 je pH vrednost ljudske krvi), onda bi bilo poželjno da u ishranu uvedete više alkalotvornih (baznih) namirnica, pre svega svežeg povrća i voća (opet ponavljamo ,odnos poverće:voće treba da je 2:1, znači dati veću prednost svežem povrću)
Koje namirnice stvaraju kiselu, a koje baznu reakciju u organizmu?
Da biste mogli da se o orijentišete u ishrani, pomenućemo namirnice za koje su „merenja” pokazala da „nakon što se svare” doprinose kiselosti ili baznosti organizma.
Kiselotvorne namirnice : špagete, kornfleks, beli pirinač, raženi hleb, beli hleb, mleko, sočivo, sve vrste mesa...
Ekstremno kiselotvorne namirnice: parmezan, topljeni sirevi, tvrdi sirevi, gauda, integralni pirinač, ovas, integralni hleb, kikiriki, orasi, piletina, jaja…
Alkalotvorne (bazne) namirnice – namirnice koje doprinose baznosti organizma:
badem, kajsije, kivi, trešnje, banane, jagode, breskve, pomorandže, ananas, lubenica, celer, šargarepa, tikvice, karfiol, brokoli, paprike, paradajz, plavi patlidžan, salata, grašak, crni luk, pečurke, mineralna voda...
Veoma alkalotvorne namirnice: limun, spanać, grožđe, urme, suve smokve, sok od sveže šargarepe. Trebalo bi napomenuti da je svo voće i povrće alkalotvorno, osim ukoliko nije ukiseljeno ili marinirano!
Kao što vidite, povrće nije samo riznica vitamina, minerala, antioksidanasa, dijetnih vlakana, već i „pH korektor” vaše ishrane!
Nema komentara:
Objavi komentar