Urma (Datula, lat. Phoenix dactylifera) je biljka iz porodice Arecaceae (palme), koja se uzgaja zbog plodova (urme). Pretpostavlja se da je poreklo datule sa severa Afrike ili jugozapadne Azije.
Urme su najpopularnije voće zemalja severne Afrike i bliskog istoka koje su i najveći uzgajivači iste na planeti.
Drvo datule je čak zastupljeno i na nacionalnom grbu Saudijske Arabije.
Zajedno sa mlekom, urma čini glavni sastojak dnevnog beduinskog jelovnika (pustinjski hleb) i izuzev mesa kamile, jedina je njihova čvrsta hrana.
Posedovati „dve crne stvari“, vodu i urme, san je svakog Beduina.
Postoji mnogo vrsta palme datule, pa tako i urme, različitih boja od jarko crvenih do jarko žutih i one mogu biti mekane, srednje suve ili suve.
Od vrste zavisi koliko urma sadrži glukoze, fruktoze i saharoze.
Najpoznatije sorte su – Khalas, Barhi, Bomaan, Amir Hajj, Saidy, Khadrawy i Medjool.
Glikemijski indeks (GI) urmi zavisi od vrste, pa tako Khalas ima 35.5, Barhi 49.7, Bomaan, 30.5.
Urme (datule) imaju širok spektar zdravstvenih i nutritivnih vrednosti, zbog čega se smatraju najzdravijim voćem na Zemlji.
One su odličan izvor prirodnih vlakana koja su organizmu neophodna pre svega za zdrav digestivni trakt.
Prirodni šećeri koji se nalaze u urmama su savršena alternativa običnom belom šećeru.
Lako se vare i smanjuju osećaj gladi (uticaj vlakana).
Iz tog razloga mnogi muslimani završavaju svoj post urmama i vodom, što im omogućava da se ne prejedu nakon što je post završen.
Kada telo počne da prihvata i apsorbuje visoko nutritivnu vrednost urmi, osećanje gladi se smanjuje.
Takođe, nervni sistem dobija prilično veliku pomoć od urmi jer su bogate značajnim količinama kalijuma, vitamina B-grupe, dekstroze..
Po svom sastavu urme su prava prirodna multivitaminska tableta, koju mogu koristiti i deca i odrasli. Od anemije, preko visokog krvnog pritiska, holesterola, pa sve do raka...gotovo da nema bolesti kod koje urme nemaju pozitivan učinak.
Pomenimo da 100 grama urmi (bez koštice, uopšteno), ima oko 280 kCal, od toga 66 g otpada na proste šećere pre svega dekstrozu, fruktozu i sukrozu (saharozu), dok je tu i 7 g dijetnih vlakana.
Bitna stavka vezana za bogatstvo dijetnim vlaknima je da ona doprinose zdravlju našeg digestivnog trakta, boljoj pokretljvosti creva, osećaju sitosti (prevencija gojaznosti), postepenom oslobađanju prostih šećera.
A imaju i prebiotska svojstva (hranljiva podloga za rast probiotskih, korisnih bakterija naših creva).
U izdanju "Nutrition Journal" od 28.maja 2011. objavljeni su rezultati studije u kojoj je praćen uticaj redovne umerene konzumacije urmi kod dijabetičara, gde je pokazano da iako su urme bogate prostim šećerima (sveže urme), nisu dovele do značajne elevacije (podizanja) nivoa šećera u krvi kod dijabetičara.
Naravno, trebalo bi skrenuti pažnju na čuvenu farmakološku poslovicu – „razlika između leka i otrova je doza”, tako da je „dozno-zavisni” efekat konzumacije urmi isto tako bitan (GL, glikemijsko opterećenje), kao i proces kandiranja koji značajno umanjuje pozitivna svojstva urmi.
Pored svih pozitivnih uticaja na nivo šećera u krvi, urme koje obiluju dijetnim vlaknima imaju pozitivan učinak i u regulaciji nivoa „lošeg holesterola” ( uticaj na apsorpciju iz hrane), kao i u smanjenju rizika za nastanak kolorektalnog karcinoma, kao i ublažavanju tegoba kod hemoroida (šuljeva).
Pomenimo da su istraživači sa Technion-Israel Institute of Technology u Izraelu pokazali da urme imaju efekta na snižavanje trglicerida u krvi (preko uticaja na apsorpciju prostih šećera i “loših” masti).
Studija objavljena u izdanju "Journal of Agricultural and Food Chemistry" od 9.09.2009. , jasno pokazuje da redovna umerena konzumacija urmi smanjuje nivo triglicerida u krvi za 8-15 odsto.
Bitna stvar je da su urme podjednako dobre i u „tretmanu” dijareje ( proliva), kao i opstipacije (zatvora).
Urme su značajan izvor kalijuma, na 100 g urmi (bez koštice) ima oko 700 mg kalijuma (20% od preporučene dnevne doze, RDA).
Tako urme mogu pomoći kod gubitka dragocenog nam kalijuma tokom proliva, a sa druge strane, dovoljan unos kalijuma je bitan i za bolju regulaciju krvnog pritiska, kardio-vaskularno zdravlje, kao i oporavak od napornih treninga (borba protiv grčeva).
Urme sadrže i tanine za koje se smatra da poseduju moćan protiv-upalni potencijal, kao i da imaju indirektan uticaj na zagrušvanje krvi (normalizacija “spontanog” krvarenja), u sinergiji sa vitaminom K, takođe prisutnim u ovom voću.
Ovaj “beduinski slatkiš” odlikuje i bogastvo karotenoidnim pigmentima – beta-karotenom, luteinom, zeaksantinom, koji poseduju moćan anti-oksidantni potencijal, a neophodni su i za zdravlje kože, bolji vid, kao i „zaštitu” od karcinoma prostate, pluća, pankreasa…
Urme sadrže fluor, koji je bitan mineral u borbi protiv karijesa, tj. doprinosi jačanju zubne gleđi.
Važan sastojak urmi je i selen, značajan u pogledu borbe protiv “zloslutnih slobodnih radikala”
Urme su solidan izvor magnezijuma, gvožđa, bakra i managana.
Eksperiment koji je sproveden na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Jordanu pokazao je da konzumiranje urmi 4 nedelje pre porođaja majkama može da olakša porođajne bolove i umanji krvarenje.
Žene koje su pre porođaja jele urme, porodile su se lakše i brže, za razliku od onih žena koje nisu uzimale ovo voće. Osim toga, urme su ženama pomogle da prebrode postporođajnu depresiju, kao i da „proizvedu” dovoljno mleka za bebu.
Urme su dobar izvor vitamina B-grupe, pogotovu vitamin B6.
Dakle, ako želite da se zdravo zasladite, dobar predlog su urme (izbegavajte kandirane).
Nema komentara:
Objavi komentar