Paradajz kao eliksir zdravlja i mladosti

Paradajz (Solanum lycopersicum) je biljka iz porodice Pomoćnica (Solanaceae) i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i velebiljem.

Paradajz potiče iz Južne Amerike (područje današnjeg Perua i Meksika).

Fosilni nalazi ukazuju na to da je predak paradajza „zeljasta“ biljka sitnih zelenih plodova koja je „rasla“ na Peruanskim planinama.

Veruje se da je „španski konkvistador“ Kortez prvi doneo „male žuto-crvene“ plodove paradajza u Evropu, nakon zauzimanja Tenočtitlana (danas poznat kao grad Meksiko) kojim su upravljali Asteci.

Najraniji zapis o paradajzu potiče iz 1544. godine, od strane Pjetra Andrea Matiola, italijanskog lekara i botaničara koji ga naziva „pomo d’oro“ ( zlatna jabuka). Paradajz se upotrebljava širom sveta i veruje se da njegova konzumacija ima mnoge pozitivne efekte na zdravlje, a posebno na srčani mišić.

Paradajz sadrži likopen (daje boju paradajzu) koji je po prirodi karotenoid (i u nešto manjoj količini i beta-karoten).

Karotenoidi su biljni pigmenti, kojih ima oko 600, a naše telo može da „upotrebi” samo 6 – beta-karoten (provitamin A), alfa-karoten, kriptoksantin, likopen, lutein i zeaksantin.

LIKOPEN je jedan od najsnažnijih prirodnih antioksidanasa, koji je svoje pozitivne efekte pokazao pogotovu u prevenciji karcinoma prostate (usporavanje napredovanja benigne hiperplazije prostate), zaštiti od oksidativnog stresa ( “udari” slobodnih radikala), kod astme, sprečavajući oksidaciju „lošeg holesterola” umanjuje verovatnoću za nastanak ateroskleroze (gomilanje masnih plakova na zidovima krvnih sudova) - kao glavnog uzročnika kardio-vaskularnog oboljevanja.

LIKOPEN je neophodan i za normalan vid. Istraživanje sprovedeno na 372 starije osobe pokazalo je najniži rizik nastanka „kortikalne katarakte" (jedne vrste staračke mrene-katarkte) kod osoba sa najvišim nivoom likopena u krvi.

Doprinosi i usporavanju degeneracije žute mrlje oka (tačka jasnog vida) kod dijabetesa i povišenog krvnog pritiska.

Jedno novije istraživanje opisuje kako povećan unos likopena do 15 mg na dan tokom deset nedelja pruža znatnu zaštitu od sunčevih opekotina uzrokovanih UV zračenjem, iako se ta zaštita sporo razvija.

Likopen je termostabilan, tako da odoleva termičkoj obradi paradajza, bez obzira da li se radi o kečapu, kuvanom ili konzerviranom paradajzu.

Plodovi paradajza su pravi izvor zdravlja, bogati su i vitaminom C, beta-karotenom, vitaminom B1, tu je i vitamin E, kao i minerali – najbitniji i najzastupljeniji od svih kalijum, zatim mangan, gvožđe i bakar.

Sok od paradajza zbog svog bogatstva kalijumom, utiče na normalizaciju krvnog pritiska, bolju obskrbljenost svake ćelije vodom (unutarćelijski hidratator, borac protiv mišićnih grčeva), normalizuje lučenje želudačnih i crevnih „sokova”, što doprinosi boljem i svrsishodnijem varenju.

Naglasimo i to da je kalijum neophodan za normalno funkcionisanje svih ekscitabilnih tkiva (nadražljivih tkiva), pre svega mišićnog i nervnog tkiva, balans kalijuma” je neophodan i za normalno funkcionisanje „sprovodnog sistema srca” (normalan srčani rad), smatra se bitnim faktorom (u sinergiji sa kalcijumom i magnezijumom) u prevenciji osteoporoze (smanjenje koštane gustine i poremećaj u mineralizaciji kostiju).

Hrana savremenog doba je siromašna kalijumom, a prebogata natrijumom, povratimo balans kalijuma, svakodnevno „ubacimo” paradajz (u raznim oblicima) na dnevni meni!

Preporučuje se kod obolelih od reumatičnih oboljenja, gihta (poremećaj u metabolizmu urata), srčanih bolesti (povišen krvni pritisak, tromboza) i bubrežne bolesti.

Pokazalo se da deluje i protiv bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema (antiseptičko i protivupalno dejstvo), pozitivne efekte ima i kod istegnuća mišića i ligamenata.

Skrećem pažnju da je potrebna određena „granica umerenosti” u „konzumaciji” paradajza zbog prisustva solanina (alkaloid), prirodnog pesticida/fungicida, koji je u većim količinama otrovan za ljude.

Paradajz je idealna „dijetalna” hrana, jer na 100 g paradajza imamo 17 kCal, 242 mg kalijuma, 14 mg kalcijuma, 2 mg magnezijuma i oko 30 mg vitamina C.

Paradajz inače spada u voće, tj. preciznije u bobice. Pošto nije sladak kao plodovi koje nazivamo voćem sa kulinarske tačke gledišta se smatra povrćem i najčešće se služi kao salata ili se koristi u kuvanju, a ne kao dezert.

Problem može kod osetljivih biti i kiselost paradajza za koju je glavni krivac „ljuska” koju treba ukloniti, kao i seme.

Paradajz je najdelotvorniji kao sok, pokazala su istraživanja. Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma.

Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujući protiv malokrvnosti (gvožđe), reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre i pankreasa.

Kada se sok od paradajza koristi „kao lek” potrebno je dnevno popiti najmanje dva decilitra sveže pripremljenog napitka.