Ishrana za žene sa hormonskim disbalansom

Ženski polni hormoni (estrogen i progesteron) predstavljaju osnovu polne funkcije žena i pretežno se luče u jajnicima.

 Pored toga što je odgovoran za ženske sekundarne polne karakteristike, estrogen je od suštinskog značaja za sintezu koštanog tkiva i elastičnost kože, kao i za održanje optimalnih nivoa holesterola.

Nivo hormona može varirati u različitim periodima, a sa starenjem se njihova produkcija smanjuje, što se manifestuje nizom simptoma.

Srećom, pojedine namirnice sadrže fitoestrogene koji mogu pomoći u održanju hormonske ravnoteže u svim periodima života žene.

Fitoestrogeni ili biljni hormoni su supstance koje u sebi sadrže prirodne ženske hormone.

Oponašajući delovanje ljudskih estrogena u određenim delovima tela izoflavoni pozitivno deluju na ljudsko zdravlje (zaštita kardiovaskularnog sistema, prevencija osteoporoze i nekih oblika raka).

Soja, odnosno proizvodi od soje, kao što su tofu i sojino mleko sadrže vrstu fitoestrogena pod nazivom izoflavoni.

Izoflavoni soje pokazuju estrogenu aktivnost koja je znatno slabija u poređenju sa estradiolom, a delovanje ostvaruju vezivanjem za alfa i beta estrogene receptore u organizmu.

Takođe, imaju izraženu antioksidativnu aktivnost.

Povrće iz porodice kupusa - brokoli, karfiol i kupus. Ovo povrće je takođe bogat izvor fitoestrogena, a pored toga bogato je i dijetalnim vlaknima, pa ujedno ima ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, koji se sve češće javljaju u mlađoj populaciji.

Laneno seme ili ulje lanenog semena u ishrani, u kombinaciji sa jogurtom, žitaricama može imati povoljno dejstvo, tim pre što pored fitoestrogena sadrži i antioksidanse lignane. 

Prema podacima, laneno seme sadrži gotovo dva puta više fitoestrogena nego proizvodi od soje, i može uticati na smanjenje rizika od nastanka estrogen zavisnog karcinoma dojke, a može i značajno ublažiti simptome menopauze.

Jagode i kajsije treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Ovi plodovi su bogati lignanima, koji se konvertuju u fitoestrogene u digestivnom traktu.

 Cilj uravnotežene ishrane koja pomaže regulaciju hormonskog statusa je uravnotežen odnos proteina, ugljenih hidrata i masti. 

Konzumiranje masti je od suštinskog značaja za regulaciju hormona, ali treba biti pažljiv u njihovom odabiru.

Poželjno ih je unositi iz koštunjavog voća, semenki, maslinovog ulja, avokada.

Ukoliko se pomešaju samlevene lanene, bundevine i suncokretove semenke, uz ovsene pahuljice, biće zadovoljene dnevne potrebe za omega-3 masnim kiselinama.

Takođe, potrebno je unositi dosta vode koja će obezbediti apsorpciju i eliminaciju viška hormona.

Za razliku od estrogena, fitoestrogeni deluju suptilno, ali, svakako je potrebno obratiti pažnju ukoliko se ujedno konzumiraju namirnice bogate fitoestrogenima i uzimaju dijetetski suplementi. Tada se stvara velika koncentracija izoflavona koja kod nekih žena može biti kancerogena.

Izuzetno stimulativne namirnice kao što su šećer, kofein i alkohol, mogu izbaciti hormone iz ravnoteže.

Zato je poželjno izbegavati namirnice koje dovode do naglog porasta šećera u krvi.

Konzumiranje alkohola može dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa.

Nervozu, razdražljivost, preosetljivost, nesanicu i depresiju, koji karakterišu PMS, većina žena može da ublaži pravilnom ishranom i vežbanjem.