Brzi desert

Idealan desert koji može zameniti svaki puding, kolač ili bilo koji desert koji bi vam oduzeo previše vremena a ukus je nevjerovatno dobar.

Ovaj desert je nastao tako što sam želela da brzo napravim nešto slatko, a jednostavno.

Nenajavljeni gosti pristižu i ja se setim samo pudinga. Nažalost (ovaj put na sreću), nisam imala puding i setim se da improviziram sa brašnom i grizom.

Sastojci:

- 800 ml mleka,

- 4 kašike brašna,

- 2 kašike pšeničnog griza,

- 1 kašika eurokrema,

- 2 kašike kakaa ili kraša,

- 4-5 kašika šećera,

- 50 gr čokolade,

- 50 gr keksa, bilo kojeg,

- šlag krema ili malo kokosa po želji.

Priprema

U šerpu nasuti mleko i pustiti da proključa. U jednu posudu izmešati brašno, griz, šećer, eurokrem, kakao i dodati malo mleka.

Nastaviti mešati dok smesa ne bude jednolična, bez grudvica. Kada mleko proključa istresti smesu iz posude neprekidno mešajući.

Kada se smesa malo zgusne, za 5 minuta, desert je gotov.

U pripremljene posude, staklene čaše ili po vašem izboru, stavite red narendanog keksa, zatim smesu iz šerpe, pa red narendane čokolade, zatim opet smesu iz šerpe, red keksa i na kraju opet smesu.

Desert možete ukrasiti šlagom, kokosom ili narendanom čokoladom.

Kao što vidite ja sam to radila sa staklenim čašama i ova smesa je dovoljna za 5-6 takvih čaša.

Od vaše želje zavisi da li ćete više staviti keksa, čokolade, ili dodati i red kokosa.

Delovanja maslinovog ulja

Opšte je poznato da su svi delovi masline korisni; koštica, list, komina, ali maslinovo ulje koje se dobija iz ploda masline je najčešće korišten proizvod.

Maslinovo ulje se koristi u zdrastvene svrhe, za masažu i u kozmetici.

Maslinovo ulje je najbolje koristiti kao preliv za sirova jela, salate. 

Ono je takođe pogodno i za kuvanje i prženje jer je najstabilnije od svih masnoća. 

Njegova temperatura dimljenja je 210 stepeni C a to je znatno više od temperature potrebne za prženje i pečenje. 

Takođe se ne razgrađuje brzo kao ostala ulja, grejanjem se ne menjaju njegova svojstva i sadrži stabilizatore koji štite hranu od gubljenja hranljivih sastojaka prilikom kuvanja.

Najbolje među maslinovim uljima je devičansko maslinovo ulje, koje se dobija jednostavnim filtriranjem maslina, pri čemu blagotvoran sadržaj sastojaka ostaje maksimalno sačuvan.

 Kada je u pitanju maslina kao lek, veruje se da ova biljka leči čak 60 vrsta bolesti. 

Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina E masline su koristan antioksidans.

 Pored toga u sebi sadrže mnoge hranljive i lekovite materije: vitamin C, D, A, K, biljne masti, belančevine, beta-karoten, enzime, nezasićene masne kiseline, omega-3 kiselinu, oleuropein, oliensku kiselinu, stearinsku kiselinu, palmitinsku kiselinu, hlorofil, flavonoide, fitosterole, gvozdje... 

Tako da masline i maslinovo ulje povoljno deluju na zdravstvene probleme kao sto su: loše varenje, čir na želucu, čir na dvanaestopalačnom crevu, poremećena funkcija jetre, povišen holesterol u krvi, poremećen krvni pritisak, moždani udar, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, hipertireoza, PMS i klimakterične tegobe, tegobe sa prostatom, reuma, bronhitis, astma, bolesti usta i zuba, glavobolja, upale i virusne infekcije, kandida, zatvor, oštećenje ćelija, bubuljice, akne, ekcem, suva koža, oštećena kosa, nokti, opekotine zbog preteranog izlaganja suncu... 

Korištenjem maslinovog ulja smanjuje se rizik srčanih oboljenja, povećava pervencija od karcinoma, ojačava imunološki sistem. 

Maslinovo ulje ima i protiv upalna svojstva, blagotvorno deluje na želudačnu sluznicu. 

Protiv čira na želucu i gastritisa preporučuje se po jedna velika kašika ekstra devičanskog (u prevodu, domaćeg hladno ceđenog) maslinovog ulja, svakog jutra najmanje 40 dana.

Maslinovo ulje sadrži nezasićene masne kiseline, koje su važne za moždane aktivnosti, nesmetan prenos informacija u mozgu pomoću neurotransmitera, daje energiju. 

Nerafinisano maslinovo ulje usporava neke efekte starenja. 

 Ono sadrži polifenole koji se bore protiv slobodnih radikala a koji su povezani sa starenjem organizma, slabljenjem imunog sistema, srčanih oboljenja i kancera. 

Iz tog razloga verovatno ljudi iz mediteranskih krajeva imaju najnižu stopu srčanih oboljenja i dug životni vek.

Maslinovo ulje štiti ćelije od slobodnih radikala koji se javljaju u metaboličkim procesima i time se usporava proces starenja.

Maslinovo ulje, limun i peršun korisni su za lečenje infekcije bešike i mokraćnih kanala. Za to je potrebno pomešati jednu kašiku domaćeg maslinovog ulja, jednu kašiku soka od limuna i jednu kašiku svežeg lista peršuna, pa piti svakog jutra na prazan stomak.

Maslinovo ulje pomaže u regulisanju probave i smanjenju želudačne kiseline. 

Kliničke studije su pokazale da maslinovo ulje ima veliku apsorbciju iz sluzokože creva, važnu ulogu u ublažavanju mnogih crevnih bolesti i pomaže u pravilnoj funkciji creva. 

Maslinovo ulje se takođe preporučuje i kao lek kod bolesti žuči i jetre.

1980 su objavljene studije o ulozi lipida u razvoju kostiju koji obogaćuju kosti sa mineralima. 

Nalazi su pokazali da su masti ( polinezasićene masne kiseline ) koje se uglavnom nalaze u maslinovom ulju od suštinskog značaja za razvoj skeleta. 

Ustanovljene su anatomske razlike u veličini, debljini i teksturi kostiju kod ljudi koji konzumiraju ulje. Znači oleinske kiseline igraju važnu ulogu u razvoju koštanog tkiva.

 
Maslinovo ulje možemo kupiti prema kvalitetu kao ekstra devičansko, devičansko i rafinisano maslinovo ulje.

Najbolje je ekstra devičansko maslinovo ulje koje je tamnozelene boje a kiselost mu je (izraženo u oleinskoj kiselini ) do 1% sto označava najkvalitetniji tip ulja. 

Devičansko maslinovo ulje se dobija na isti način kao i ekstra devičansko sa manjim nedostatcima u aromi.
Kiselost ovog ulja je do 2%. 

Najslabijeg kvaliteta je rafinisano maslinovo ulje čija je kiselost do 5%. 

Njemu se dodatkom male količine ekstra devičanskog maslinovog ulja poboljšava aroma i boja. 

Takođe se može naći maslinovo sa raznim dodacima kao što su bosiljak, limunova korica đumbir, timijan, lovorov list, borovnica ruzmarin i mnogi drugi. Svaki od ovih dodataka oplemenjuje maslinovo ulje posebnom aromom.

Recepti za upotrebu maslinovog ulja u njezi tela

   

Evo nekoliko prijedloga kako da njegu tela upotpunite maslinovim uljem. Isprobajte, isplati se.

Kupka

Za vlaženje kože dodajte 0.5 dcL maslinovog ulja i nekoliko kapi eteričnog ulja u kupku. Navečer dodajte eterično ulje lavande jer ono opušta i uspavljuje. Ujutro to može biti ulje za razbuđivanje poput citrusa ili peperminta.

Za suhu kožu i atopijski dermatitis

Na suha područja na telu ili na licu nežno umasirajte tanak sloj maslinovog ulja 2 puta dnevno.

Piling ruku sa maslinovim uljem

Pomešajte dve kašičice maslinovog ulja sa dve kašičice šećera. Trljajte time ruke dok se šećer ne otopi, a zatim isperite vrućom vodom. Tako ćete dobiti svileno mekane ruke.

Maska za lice
 
Pomešajte maslinovo ulje, med i žumance (možete i u mikseru da bude jednolika smesa). Stavite na lice i ostavite da stoji 15 minuta. Isperite toplom vodom.

Nokti

Umačite 10 minuta nokte u smjsu maslinovog ulja u koju ste dodali kašičicu limunovog soka. Ovaj recept jača nokte.

Tonik za rast kose

Ima protuupalna svojstva te pomaže kod začepljenih folikula, omogućuje vlasištu da diše, što pospešuje rast kose. Naseckajte češanj češnjaka te dodajte trećinu šalice maslinova ulja. Vatom utapkajte mešavinu po celom vlasištu i ostavite da deluje 20 minuta.

Hrana koja ubrzava oporavak

Prilikom treninga, ili bolje rečeno povećane fizičke aktivnosti može doći do premora ili povrede mišića ili tetiva. 

Iako te povrede mogu biti male, ako je je tokom treninga došlo do povrede tetive ili mišića ili ste se jednostavno premorili, izuzetno je važno da odmorite, i pustite telo da se oporavi.

Takođe veoma je važno šta ćete telu ponuditi kao gorivo za oporavak. Prema tome ishrana može biti veoma važan faktor brzine i kvaliteta oporavka posle povrede.

Kombinacija proteina, masti, vitamina i minerala pomoći će vašem telu da popravi mini naprsnuća tetive ili mišića i da oporavi nategnutu ili istrošenu tetivu ili mišić. 

Naravno neophodna je obnova novim zdravim ćelijama a za to su naravno potrebne i gradivne materije. 

Što kvalitetniji materijal, kvalitetniji i završni proizvod tj mišić ili tetiva.

Evo nekoliko namirnica koje bi vam mogle biti od pomoći u krucijalnim momentima oporavka kada se odlučuje da li ćete se poptpuno oporaviti ili će povreda preći u hroničnu teogbu.

Dakle radi se o ozbiljnim stavrima a hrana koja može pomoći je sledeća:

Crvena babura

Samo jedna crvena paprika (babura) sadrži više od 380% C vitamina koji vam je potreban tokom dana.

C vitamin je krucijalan za oporavak tetiva, mišića i hrskavice.

C vitamin je neophodan za sintezu kolagena koji ustvari gradi ožiljno tkivo ali i nove tetive i mišiće, krvne sudove, nove koštane ćelije.

Vitamin C bi u oporavku trebalo uzimati nekoliko puta dnevno na svakih otprilike 2-3h, dakle u svakom obroku.

Dobri izvori C vitamina su i narandže, svež kupus, svež spanać, limun, kiseli krastavci...

Pastrmka
 

Puno je rečeno o ovoj ribi. 

Sveža ili iz konzerve, pastrmka je puna lekovitih materija: omega 3 masnih kiseline i proteina.

Protein nije samo za izgradnju mišića; on je važan i za oporavak kosti, tetiva, ligamenata.

U oporavku nastaju nove ćelije a svaka ćelija je prepuna maerija koje nastaju od proteina. 
 

Njih takođe treba uzimati u svakom obroku čak i ako nema povrede.

Ipak proteini treba da su sastavni deo 4-5 obroka ako se radi o povredi. 

Pored pastrmke dobri izvori proteina su i belanca, piletina i ćuretina.

Omega 3 masne kiseline koje se takođe nalaze u pastrmci su važne zbog njihove antiinflamatorne uloge.

Ako jedete ribu bogatu omega 3 masnim kiselinama to je kao da posipate ledenu vodu preko vatre, upale mišića ili tetive. 

Dobri izvori omega 3 masnih kiselina su i laneno seme i orasi.

 Šargarepa

Pola šolje šargarepe sadrži 340% dnevnih potreba vitamina A. 

Ovaj vitamin je neophodan za borbu protiv infekcije koja je može javiti kao posledica povrede.

Možda se infekcija neće često desiti ako je samo upala tetive u pitanju ali ipak telo pokreće imuni sistem i u tom slučaju a za tu akciju neophodan je vitamin A. 

Takođe vitamin A je veoma važan za mikrotraume koje nastaju maltene svaki put kada vežbamo.

Vitamina A ima dosta i u sušenim kajsijama, spanaću, bundevi.

Žitarice

Ne smete zaboraviti na žitarice celog zrna dok se oporavljate. 

One sadrže cink skoro koliko ga ima i u crvenom mesu ali bez dodatnih zasićenih masti koje mogu da pogoršaju upalu. 
 

Cinka ima dosta i u morskim plodovima, susamu, bundevinom semenu. 

Ipak nemojte preterivati sa cinkom jer on u prevelikim dozama smanjuje dobar HDL holesterol što može do dovede do pogoršanja upale umesto do smirenja.

Bademi

Samo 20-tak badema obezbeđuje 40% dnevnih potreba za vitaminom E. 

Ovaj mikronutrijent je veoma važan antioksidant posebno u funkciji imunog sistema. 

Nuetralizacijom slobodnih radikala obezbeđuje da se upala smiruje bez dodatnog pogoršanja do kog zna da dođe u bobri tela sa povredom. 

Bademi sadrže nezasićene mase kiseline koje su gradivne materije za nove ćelije. 

Moramo unositi mast jer je ćelijska membrana sastavljena od njih, a ipak moramo imati na umu da se to pre svega odnosi na nezasićene masti te treba insistirati na biljnim izvorima ulja koja nisu termički obrađena. 

Naravno na ovaj način štitimo i srce a zdravo srce svakako znači i brz oporavak.

Dobri izvori biljnih masti su i bundevino ulje, maslinovo ulje, laneno ulje..

Hrana za kožu i kosu

Ukoliko se hranite zdravo zbog opšteg zdravlja, vaša koža i kosa takođe će zablistati novim sjajem. 

Zdrava koža izgleda sveže i sjajno, dok zdrava kosa odaje utisak mekoće i sjaja, bez obzira na to koliko imate godina.

Zdrav način života - sa što manje stresa, udaljavanje od duvanskog dima - doprinosi zdravlju kože i kose, kao i celokupnom zdravlju, dobrom izgledu i dobrom osećaju.

Takođe, obratite pažnju na zaštitu kože i kose od sunca. I svakako, znajte koje su to namirnice zbog kojih će vam vaša koža i kosa biti posebno zahvalne.

 
Hrana bogata vitaminom A

 Hrana bogata ovim vitaminom može pomoći da vaša kosa i koža budu zdraviji.

 Vitamin A, ne samo da tretira poremećaje kože kao što su npr akne već i pomaže da koža izgleda lepše. 

Hrana koja sadrži vitamin A uključuje narandžasto-žućkasto voće i povrće kao što su dinje, kajsije, krompir, šargarepe, mango. Ostali izvori ovog vitamina uključuju organsko meso i špinat.

Hrana bogata biotinom

Ukoliko nemate dovoljnu količinu biotina u vašem telu, to ponekad može dovesti do osipa na licu, kao i do gubitka kose. 

Unos hrane bogate biotinom može pomoći da se očuva zdravlje vaše kože i kose. 

Odraslim osobama treba u proseku 30 mg dnevno. 

Pivski kvasac, iznutrice, piletina, hleb, riba - posebno losos, jaja-žumanca, banane, gljive kao i neke vrste povrća kao što su karfiol i šargarepa predstavljaju dobar izvor biotina. 

Hrana bogata Omega-3 masnim kiselinama

Poznato je da omega-3 masne kiseline, kao i omega-6 imaju širok spektar pozitivnog dejstva na naš organizam - zdravlje srca, krvnih sudova, zglobova, dobro je i za mentalne funkcije. 

Vaša koža i kosa će vam takođe biti zahvalni ukoliko unosite dovoljno ovih zdravih masnoća. 

Telo ih ne proizvodi te je vrlo važno unositi ih putem ishrane.

Omega-6 masne kiseline su važne za moždanu aktivnost i čuvaju zdravlje vaše kože i kose. 

Npr dobar izvor su semenke bundeve i koštunjavo voće (orašasti plodovi). 

Cela zrna žitarica, piletina, povrće i neke vrste ulja, avokado - su takođe dobri izvori omega 6. 

Izbalansirana ishrana

Zaključak bi svakako bio da je izbalansirana ishrana ključ zdravlja, a isto tako i lepog izgleda. 

Ako primetite promene na koži, ukoliko vam je kosa slaba i opada, preispitajte svoj način ishrane. 

Proteini i željezo, npr. koje nalazimo u mesu - su važni za rast kose, dok hrana bogata antioksidantima utiče na zdravu kožu.

 Nemasno meso poput živine, riba - su dobri izvori proteina i antioksidanata dok su bobičasto voće, lisnato povrće, špinat, paradajz - prave vitaminske i antioksidant bombe.

Pijte puno vode u toku dana kako biste održali kožu hidriranom.

Egzotična štrudla

Sastojci:

- 500 gr kora

- 6 banana

- 500 gr mladog neslanog sira

- 200 ml kisele pavlake

- 2 kesice vanil šećera

- 1 limun

- 150 gr šećera

- 3 jaja

- 200 gr putera

- 50 gr kokosovog brašna

Priprema:

U veći sud polupamo jaja, dodamo šećer, kokosovo brašno, pavlaku, vanil šećer, sir, sitno izrendanu koru limuna i mutimo mokserom dok se sastojci ne sjedine.

Banane ogulimo, isečemo na krugove, izgnječimo viljuškom, dodamo u sud i promešamo.

Na radnu površinu poredamo tri kore, jedna na drugu, i svaku poprskamo rastopljenim puterom.

Na jedan kraj kora nanesemo fil, savijemo krajeve prema unutrašnjosti i uvijemo u štrudlu.

Isti postupak ponavljamo dok ne potrošimo sve kore i fil.

Štrudle stavljamo u nauljenu tepsiju i poprskamo rastopljenim puterom.

Pečemo 30 minuta na 200 stepeni.

Isečemo štrudlu na parčad koju stepenasto poredamo na tanjir za serviranje.

Pomoću cediljke na štrudlu nanesemo šećer u prahu.

Prijatno!

Sve o kikirikiju

Često imam naviku da grickam kikiriki, i to mi je najdraže raditi uz neki dobar film. Bilo da se to radi o kikirikiju u ljusci ili oguljenom. Jedne večeri sam odlučila istražiti sve o kikirikiju i kako to utiče na moje zdravlje. Pa evo da to podelim i sa vama, šta sve trebamo znati o njemu.

Kikiriki (lat. Arachis hypogaea) je vrsta biljke iz porodice mahunarki (Fabaceae), potiče iz područja Južne Amerike, Meksika i Srednje Amerike. 

To je jednogodišnja biljka, žutih cvetova, čiji se plodovi razvijaju ispod zemlje. Kikiriki započinje „svoj rast“ kao cvet. Kada izraste plod (mahuna), on se zbog svoje težine savija ka zemlji, gde se na kraju „ukopava“ i sazreva. 

Kikiriki je veoma kaloričan, na 100 g kikirikija ima oko 570 kCal, ali zato sadrži mnoge vitamine, minerale, nezasićene (zdrave) masti ( oko 48 g masti na 100 g), dijetna vlakna ( 8,5 g na 100 g), dosta (nažalost, nekompletnih) proteina (oko 26 g na 100 g), kao i brojne „fitonutrijente“.

Ono što kikiriki čini odličnim izvorom zdravih masti je bogat sadržaj mono-nezasićenih masnih kiselina, pogotovu oleinske kiseline (kojom je bogato i maslinovo ulje).

Oleinska kiselina je dobro poznati regulator nivoa LDL (lošeg holesterola) i HDL (dobrog holesterola), tj. lipidnog statusa, a posledično doprinosi preventivi od kardio-vaskularnog oboljevanja.

 Kikiriki je bogat izvor polifenolnih antioksidanasa, pre svega p – kumarinske kiseline (ima je i u medu) koja se smatra jednim od faktora prevencije nastanka karcinoma želuca i debelog creva, smanjujući stvaranje kancerogenih nitrozoamina i drugih „toksičnih“ jedinjenja koja ugrožavaju „zdravlje“ digestivnog trakta.

Drugo bitno jedinjenje iz grupe polifenolnih antioksidanasa je resveratrol (koga ima i u crnom vinu i grožđu) za koji se smatra da ima pozitivan učinak kod prevencije nastanka karcinoma, sprečavanju i ublažavanju upalnih procesa, regulaciji nivoa šećera u krvi, neurodegenerativnih bolesti (progresivno propadanje nervnih ćelija), npr. Alchajmerova bolesti, kao i brojni kardio-protektivni efekti.

Resveratrol deluje na „molekularnom nivou“, smanjujući aktivnost angiotenzina, „hormona“ koji utiče na sužavanje krvnih sudova i „nastanku“ (patogenezi) povišenog krvnog pritiska, a utiče i na proizvodnju i otpuštanje NO (azot-monoksida) koji se dovodi u vezu sa „relaksacijom“ (opuštanjem) mišićnog sloja krvnih sudova i njihovim posledičnim širenjem (dilatacijom), što doprinosi „poboljšanju protoka“( cirkulacije).

 Novija istraživanja pokazuju da se pečenjem kikirikija povećava „dostupnost“ izoflavonoidnih antioksidanasa (slični onima kojih ima i u soji, ali u manjim količinama).

Kikriki je odličan izvor vitamina E, jednog od najznačajnih antioksidanasa rastvorljivih u mastima, koji direktno učestvuje u zaštiti naših ćelija od „slobodnih radikala“.

Kikirki je bogat vitaminima B-grupe, pogotovu niacininom i folnom kiselinom.

Treba skrenuti pažnju i na visok sadržaj bakra, mangana, magnezijuma, kalijuma, gvožđa, cinka i selena u kikrikiju.

Naučno je dokazano da” kikirikijem obogaćena ishrana” može smanjiti procenat oboljenja od kardiovaskularnih bolesti za čak 21%. 

British Journal of Nutrition (Kelly JH, Sabate J.) objavio je naučni rad u kojem su ispitani podaci četiri epidemiološke studije o povezanosti konzumacije orašastih plodova, kao i kikirikija i zdravlja kardiovaskularnog sistema, otkriveni su fascinantni podaci. Naime, osobe koje su konzumirale orašaste plodove i kikiriki barem četiri puta nedeljno, imale su za 37% manji rizik od oboljenja kardiovaskularnog sistema od onih koji retko jedu “tu hranu”, a jedan obrok više smanjuje rizik za dodatnih 8,3%.

Kikiriki sadrži udeo antioksidanasa podjednak ili čak veći od nekih vrsta voća.

Kikiriki ima podjednak udeo antioksidanasa kao i jagode i kupine, a bogatiji je antioksidansima od jabuke, šargarepe ili cvekle.

Ispitivanje objavljeno u naučnom časopisu Food Chemistry pokazuje da dva obroka kikirikija nedeljno smanjuju rizik od raka debelog creva za 58% kod žena i 27% kod muškaraca (to se pripisuje već pomenutoj p – kumarinskoj kiselini, kao i prisutnim dijetnim vlaknima).

Zahvaljujući većem sadržaju fitonutrijenata i dijetalnih vlakana, kikiriki može da zaštititi organizam od pojave raka debelog creva.

Redovnom konzumacijom hrane bogate niacinom, kao što je kikiriki, može se zaštititi od Alchajmerove bolesti i gubitka pamćenja koji dolazi sa starošću (demencija).

Podaci prikupljeni tokom 20 godina od 80.000 žena pokazuju da oko 30 grama orašastih plodova, kao i kikirikija, nedeljno smanjuje rizik od pojave žučnih kamenaca za 25%.

Kikiriki se često izbegava zbog “kaloričnosti”. Međutim, u naučnom časopisu Obesity objavljeno je da osobe koje jedu orašaste plodove, kao i kikiriki najmanje dva puta nedeljno imaju mnogo manju šansu za dobijanje na težini od onih koji gotovo nikad ne jedu tu „hranu”...naravno, akcenat je na umerenosti, gde se kao “delotvorna” dnevna doza kikirikija pominje 25-40 g dnevno!

Nekoliko naučnih studija je pokazalo da konzumacija orašastih plodova, kao i kikirikija, smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa 2. Prisutne nezasićene masti doprinose boljoj „osetljivosti” tkiva na insulin.

Naravno, ne treba zaboraviti na česte probleme vezane za alergije na kikiriki (kožni osip, povraćanje, oticanje usana i gornjih disajnih puteva što može dovesti do otežanog disanja i „šoka”), tako da je u tim slučajevima kikiriki STROGO zabranjen!

„Sirov kikiriki” treba čuvati na suvom i hladnom mestu, jer vlaga i visoke temperature (30-36°C) mogu doprineti „rastu gljivica”. 

Pečeni kikiriki, ne samo da pruža veću zaštitu od aflatoksina, već poboljašava i „svarljivost” istog.

Ako pečete kikiriki kod kuće, uradite to pažljivo na oko 75°C u trajanju od 15-20 minuta da bi maksimalno sačuvali „zdrave masti”.

Najzdraviji je sirov ili „suvo pečeni” kikiriki, ali ne zaboravimo da kikiriki pržen na ulju ili maslac od kikirikija (kikriki puter) zadržavaju većinu hranjivih sastojaka. 

Jedina mana je „dodatak” zasićenih i trans masti, kao i prevelika količina soli.

Visoke temperature takođe smanjuju količinu određenih vitamina i minerala u kikirikiju, tako treba biti pažljiv tokom termičke obrade.

Znači ako volite kikiriki kao i ja, konzumirajte ga slobodno barem 3 puta nedeljno bez straha da ćete se ugojiti, baš suprotno, a još ćete pozitivno uticati na vaše zdravlje.

Lekoviti sastojci peršuna

Peršun (Petroselinum sativum) potiče iz mediteranskog regiona južne Evrope i gaji se preko 2000 godina. 

To je dvogodišnja biljka, koja se najčešće gaji u vrtovima kao začin.

Od peršuna se upotrebljavaju koren, listovi i plod. 

U Indiji se osušeni koren peršuna, esencijalno ulje i ekstrakt, koriste u ajurvedskoj medicini, kao sredstvo protiv nadimanja, diuretik i da se “izbaci sluz”.

Lekovita svojstva peršuna se pripisuju prisustvu “isparljivih, eteričnih komponenti” ulja peršuna – miristicin, limonen, eugenol, alfa- tujen, kao i flavonoidima – apin, apigenin, krizoeriol, kao i luteolin. 

 Treba napomenuti da ovih sastojaka najviše ima u eteričnom ulju koje se dobija iz peršunovog semena i korena.

„Eterične komponente” peršuna stimulišu funkciju materice, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije.

Istraživanja na životinjama su pokazala da supstanca miristicin (“isparljiva, eterična komponenta” ulja prešuna) sprečava razvoj tumora, posebno na plućima. Smatra se da miristicin aktivira enzim glutation-s- transferazu, koja pomaže maksimalnu aktivnost glutationa( jedan od najjačih antioksidanasa u našem telu).

Sastojci ulja peršuna neutrališu neke tipove kancerogenih materija, kao što je benzopiren, inače sastojak duvanskog i roštiljskog dima.

 Eugenol je pokazao svoju pozitivnu aktivnost u stomatologiji, kao lokalni antiseptik, značajan i sa aspekta sprečavanja nastanka zubnih naslaga. Poznato je da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan zadah iz usta. Novija istraživanja ukazuju da euglenol ima ulogu i u kontroli šećera u krvi kod dijabetičara.

Od flavonoidnih komponenti peršuna najpoznatiji je luteolin koji sprečava sva negativna ispoljivanja slobodnih radikala (nosioci oksidativnog oštećenja ćelija).

Tu je i apigenin, za koji je skoro objavljeno istraživanje koje je pokazalo da deluje preventivno protiv nastanka raka dojke, kao i da smanjuje i usporava razvoj tumora koji su već nastali.

Peršun je odličan izvor vitamina C, posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. U 100 grama nalazi se čak 170 miligrama ovog vitamina. 

Vitamin C (askorbinska kiselina) jedan od najjačih antioksidanasa rastvorljivih vodi, sa širokim spektrom dejstva.

Peršun je dobar izvor i provitamina A, tj. beta-karotena, koji takođe dopunjuje spektar anti-oksidativnih supstanci. Tu su i drugi karotenodi – zeksantin i lutein, za koje je dokazano da usporavaju „makularnu degeneraciju mrežnjače”( tzv. tačka jasnog vida na mrežnjači).

 Sa aspekta vitaminologije prešun predstavlja svakako jedan od najbogatijih izvora vitmina K (na 30 gr svežeg prešuna nalazi se 500% dnevnih potreba za ovim vitaminom), koji je poznat kao koagulacijski (od tuda i ono K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin ( sprečava spontano krvarenje), jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi (proizvodnja bitnih „faktora kolagulacije” u jetri).

Novije studije pokazuju značaj vitamina K za zdravlje kostiju, kao i u tretmanu Alcahajmerove bolesti (ograničavajući stepen oštećenja nervnih ćelija).

Tu je i bogatstvo vitaminima B-grupe, a pogotovu folnom kiselinom koja štiti kardiovaskularni sistem, omogućava pravilnu deobu ćelija i preventivno deluje protiv raka debelog creva i grlića materice, naravno tu je i „veganima deficitaran”, vitamin B12, bitan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

 Peršun je dobar izvor kalijuma, gvožđa, mangana, magnezijuma, kalcijuma, bakra..

Sveži listovi peršuna su idealan osveživač daha.

Koren peršuna je blag diuretik (izlučivanje viška tečnosti).

Peršun “stimuliše pojavu menstruacije” (kontrakcije materice), inače se u prevelikim količinama ne preporučuje trudnicama, zbog moguće stimulacije materice i povećanog rizika od prevremenog porođaja.

List i koren se koriste protiv stvaranja (prevencija) kamena u bubregu, kao i kod urinarnih infekcija, ali sa druge strane peršun je bogat i oksalnom kiselinom, koja može pogoršati simptome kod gihta ili oksalatne kalkuloze žučne kese i bubrega, kao i postojeće smanjenjene resorpcije kalcijuma.

Smatra se da peršun ima povoljan uticaj i na jačanje potencije.

Peršun snižava pritisak, čisti organizam, deluje kao prirodni antibiotik.

Čaj od peršuna se koristi za “smirivanje” želuca posle jela, ublažavanje napada astme, anemiju, smatra se da ublažava tegobe kod reumatoidnog artitisa.

Svež peršun podiže imunitet. 

Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren.

 Lišće peršuna najbolje je uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. 

Ne valja ga sušiti i konzervirati, ali zato može da se zamrzne.

Susam, začin i lek

Posut po kiflicama, pogačicama, jedno tako moćno zrnce, potpuno nezasluženo često je samo dekoracija.

Svima nam je jako poznat i po aromi koju daje pecivu koje kupimo u pekari.

Pristupačan je pa nema razloga da ga ne uvrstimo u svakodnevnu ishranu jer može sprečiti razne bolesti, pa čak i spasiti život.

Susam (sesamum indicum) je jedan od najstarijih začina na svetu, a sigurno je najstarija biljka koja se sistematski uzgajala radi dobijanja ulja.

Susam potiče iz tropske Azije i Južne Afrike. Susam je visoka, uspravna, jednogodišnja biljka koja ima ovalne listove sa dubokim žilama i belim ili ružičastim cvetovima. U periodu od tri do pet meseci uzgoja dostigne visinu do dva metra. Plod su mahune koje sadrže veliku količinu semena. Gaji se u Kini, Indiji, Sudanu i u još nekim zemljama.

Seme susama sadrži 45-60% susamovog ulja koje se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina, a seme u pekarskoj industriji za posipanje peciva.

 Koristi se seme, koje je bledožute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprži na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.

Najkvalitetnije ulje se dobija iz belih semenki.

Lekovito delovanje

Biljka susama tradicionalno se upotrebljava za lečenje raznih nečistoća na koži, a za unutrašnje lečenje kao laksativ i tonik. 

Listovi deluju adstrigentno, bogati su sluzavim sastojcima, te se rado upotrebljavaju u lečenju dečjih tegoba kao što su: kolera, dijareja/proljev, dizenterija, katar i tegobe s mjehurom. 

Koren biljke se tradicionalno upotrebljava u lečenju astme i kašlja.

Uvrštavanjem susamovog ulja u svakodnevnu upotrebu sprečavamo posledice autointoksikacije, sprečavamo nastanak tvrde stolice, bakterija i gljivica u organizmu i na koži, razne kožne tegobe, podstičemo rad kožnih hormona, te štitimo kožu od sunčevih zraka, lečimo suvu i štitimo osetljivu kožu, naročito kod pušača zbog toga što susam jača prokrvljenost i smanjuje ožiljke.

Susamovo ulje odlično je za masažu, kod ukočenih zglobova, vrata, glavobolje i reume. 

Ovo ulje pomaže i u lečenju jetre, želuca i creva, bubrega i mjehura, slabog rasta kose, osteoporoze te karijesa. 

Semenke susama su dobar izvor vitamina E, pa se preporučuju dojiljama za jače lučenje mleka i deci u razvoju.

Seme susama takođe jača živce, podstiče rad srčanog mišića, suzbija gnojenje i ekceme, stvara odbrambene materije protiv raka, uništava gljivice, te se upotrebljava u dijeti kod dijabetesa. 

Izvana se takođe upotrebljava susamovo seme kod tegoba sa hemoroidima i raznim čirevima.

Istraživanja su pokazala da je susam delotvoran protiv upala i bolova kod reumatoidnog artritisa, kao i astmatičnih napada. Iako težak za osetljive stomake, susam ipak povremeno treba konzumirati, jer predstavlja savršen čistač organa za varenje.

Rezultati brojnih istraživanja ukazali su na njihovo svojstvo ublažavanja tegoba povezanih sa menopauzom.

Magnezijum snižava krvi pritisak je su semenke dobre u borbi protiv hipertenzije, sprečava napad migrene, a zbog sadržaja željeza dobar je u lečenju anemije.

Naravno, prethodno termički da se obradi, odnosno da se propeče ili proprži na tihoj vatri.

Recepti

Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kašiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoći. Ujutru pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati u kontinuitetu.

Za lečenje hemoroida treba samljeti kašiku susamovog semena i u to dodati dve kašike vode. Sve zajedno mešati dok ne nastane pasta i dodati kašičicu putera. Sve dobro umutiti a zatim namazati na parče tosta i pojesti.

Protiv opekotina - dve kašike susamovog semena potopljene u čaši vode staviti da ključa nekoliko minuta. Zatim sadržaj procediti i ostaviti da se ohladi. Vatom umočenom u hladan čaj i smesu treba prelaziti preko upaljenih mesta i opekotina više puta dnevno.

Čaj: U pola litre vode staviti dve supene kašike suvih listova. Vrućom vodom prelijemo bilje, poklopimo da odstoji pola sata i procedimo. Pijemo tokom dana umesto vode, nezaslađeno.

Protiv zatvora i konstipacije: Dve supene kašike semenki pomešamo sa dve supene kašike meda i pojedemo. Uzimamo dva do tri puta tokom dana.

Protiv osteoporoze: Prepržimo dve do četiri supene kašike semenki i jedemo tokom dana pomešano sa hranom.

 Susam rolat 

U posudu stavite četiri kašike meda, 100 g margarina, 50 g čokolade i 100 g šećera u prahu. 

Otopite na laganoj vatri. Propržite 200 g susama i 100 g seckanih oraha i dodajte u masu. Izmešajte kutlačom da se masa izjednači. 

Ostavite da se ohladi i oblikujte u rolat. Secite na tanke kolutove.

Bela susam salama

Sastojci: 300 g susama, 400 g rahatlokuma, 200 g sitno seckanih žele bombona. 

Susam ispecite, rahatlokume dobro izgnečite da postanu glatka masa, a zatim u to dodajte ispečeni susam i dobro sjedinite masu. 

Podelite na tri dela. Na masnom papiru oklagijom rastanjite jednu lopticu. Uz ivicu pospite sitno seckane žele bombone i lagano savijte salamu. Kada se dobro stegne, isecite na kolutiće.

Špinat

Većini je poznat popularni crtić Popaj koji je jako voleo svoju devojku Olivu i morao jesti špinat kako bi je spasio.

Upravo zbog špinata je crtić i postao poznat, dečica su uvek zainteresovano pitala šta jede i zašto a mi smo dječici govorili da gledaju Popaja kako bi se zdravo hranili.

Zasigurno, ako mene pitate, to je bio jedan od boljih crtića, više edukativnog karaktera i srećna sam što su naučili dečicu šta je zdravo. 

Ipak, smatram da vredi i da se podsetimo te jako zdrave namirnice je smo možda zaboravili kolika je njena vrednost.

Špinat je jednogodišnja biljka sa tamnozelenim nazubljenim ili glatkim listovima. Spada u zeleno lisnato povrće. 

U srednjem veku prodavao se svež ili kuhan, naseckan ili prešan u loptice pod nazivom espinoche.

Špinat je namirnica bogata vodom, ima nisku energetsku vrednost i lako je probavljiva. U špinatu nalazimo bjelančevine, ugljikohidrate i masti.
Najveća je vrednost špinata u bogatstvu mineralnih sastojaka i vitamina: odličan je izvor folne kiseline, vitamina A, vitamina C, željeza, magnezija i mangana, dobar je izvor riboflavina, vitamina B6, vitamina E, kalcija i kalija.

Uz kompleks vitamina i minerala, sadrži i dijetalna vlakna. Mladi špinat sadrži manje vlakana od starijeg, tako da ta količina može varirati.

Listovi špinata izrazito su zelene boje koju im daje velika količina hlorofila, pa se s pravom naziva "kraljem povrća sa hlorofilom".

Lekovitost špinata:

- mineralne tvari iz špinata deluju povoljno na naš organizam, tako na primer magnezij je neophodan kod rada mišića i srca, kalij pospešuje izlučivanje vode iz organizma i time olakšava rad bubrega i srca, snižava krvni pritisak, potiče rad gušterače i probavu te čišćenje organizma,

- zbog dobre kombinacije vitamina B skupine, koji su važni kod metabolizma ugljikohidrata, šinat pomaže i kod jačanja živaca, zaslužan je i za lepu kosu, kožu i nokte,

- vitamin C jača imunitet organizma dok je ß-karoten važan antioksidans,

- značajan je izvor folne kiseline, koja ima značajnu ulogu u građi crvenih krvnih stanica i pri trudnoći (deficit može imati za posledicu prevremeni porođaj ili nisku porođajnu težinu novorođenčeta),
 
- dijetalna vlakna iz špinata potiču peristaltiku creva, smanjuju pojavu zatvora i pospešuju izlučivanje otpadnih tvari iz organizma,

 - zbog flavonoidnih spojeva u špinatu koji funkcioniraju kao antioksidansi, različite studije pokazale su da špinat usporava rast stanica raka želuca i creva, kože i dojke, te raka prostate,

- u jednoj šalici svežeg špinata nalazi se gotovo dvostruko više vitamina K od dnevno preporučenog unosa. Ako je on kuhan, jedna šalica sadržavati će ga 6 puta više! Vitamin K važan je za aktivaciju određenog proteina u kostima koji prihvaća kalcij i tako ga ugrađuje u koštanu strukturu tela.Osim vitamina K, drugi elementi koji su važni za zdravlje kostiju, a kojih je špinat odličan izvor, su kalcij i magnezij,

- vitamini A i C, koji se nalaze u špinatu, sprečavaju pojavu ateroskleroze,

- alergijske reakcije danas su sve češća pojava, osim klasičnih alergija na koje će većina u prvi mah pomisliti, postoje i mnoge auto-imune bolesti koje također uključuju mehanizam alergijske reakcije.
Astma, i reumatoidni artirtis samo su neke od njih. Tvari iz špinata koje pomažu smirivanju upalnih procesa ponovno su ß-karoten i vitamin C,

- vitamin E iz špinata utiče na um, bolju koncentraciju, motoričke funkcije i čuva moždane funkcije koje opadaju usled starenja,

- jedan od karotenoida, lutein, protektivna je hemikalija koja se brine za zdravlje organa vida, a posebno je uspešan u borbi protiv katarakte i makularne degeneracije uzrokovane starenjem,

- te naravno, na kraju, što ne smemo zaboraviti, špinat je kao namirnica daleko poželjniji izvor željeza od nekih drugih jer ne sadrži zasićene masti, holesterol, te je niskokaloričan, i kao takav je jako koristan u lečenju anemije.

Ono što možda niste znali o špinatu, jeste da špinat može štetiti osobama koje su već obolele od nekih bolesti te imajte na umu sledeće:

- špinat je, kao i gotovo sve namirnice, potencijalni alergen,

- špinat je jedno od povrća s najvećim količinama zaostalih pesticida, raspitajte se o načinu uzgoja špinata koji kupujete,

- špinat isto tako sadrži određenu količinu goitrogenskih tvari, koje mogu utecati na lučenje hormona štitnjače, zbog toga se ne preporučuje osobama sa bolestima štitnjače,

- sadržaj purina u špinatu može stvarati probleme preteranog nakupljanja urične kiseline, sobe koje pate od gihta i(li) bolesti bubrega trebale bi ga izbegavati,

- špinat sadrži i oksalnu kiselinu, čiji kristalići mogu začepiti bubrežne kanale pa se bubrežnim bolesnicima preporučuje da ga izbegavaju. Oksalne kiseline ima najviše u peteljkama i rebrima špinata pa ih prilikom pripreme treba odstraniti. Delovanje oksalne kiseline na organizam može se ublažiti tako da se špinat priprema sa mlekom ili vrhnjem jer se oksalna kiselina veže sa kalcijem iz mleka stvarajući netopljivi kalcijev oksalat koji se izlučuje iz organizma.


 Gde kupiti špinat

Sveži špinat u nas se kupuje na tržnici, zelenih, svežih listova i hrskave stabljike. 

Možemo kupiti mladi ili stariji špinat, a razlika je u izgledu listova. Mladi špinat ima najčešće po jedan list, svetlozelene boje i glatke površine. Stariji špinat ima na jednoj biljci više listova tamnozelene boje i naborane površine.

S obzirom da špinat termičkom pripremom gubi na težini i količini vode, bez obzira na način pripreme potrebno je kupiti 450 g po osobi. 

Najbolje ga je odmah pripremiti, a može se čuvati u plastičnoj vrećici nekoliko dana.

Smrznuti špinat koji se koristi izvan sezone moguće je nabaviti u svakoj trgovini. 

Iako je praktičan, aromom je siromašniji od svežeg špinata.

Špinat u kuhinji

Da bi se sačuvali što više dragocenih sastojaka i izbegli stvaranje štetnih spojeva, preporučuje se:

• konzumirati špinat posijan u leto i jesen koji sadrži manje količine štetne oksalne kiseline i nitrata (špinat uzgajan na suncu sadrži manje nitrata i oksalne kiseline nego onaj uzgajan u seni)
• kuhati špinat na pari ili u vrlo malo kipuće vode
• baciti vodu u kojoj se kuhao špinat jer je zasićena nitratima
• špinat pripremati uvek neposredno prije konzumiranja jer se jednom termički obrađen špinat ne smeje ponovno zagriejavati (zbog stvaranja nitrita koji se delovanjem bakterija u debelom crevu pretvaraju u nitrozamine koji deluju kancerogeno).

Špinatu prvo uklonite čvrste i žilave delove stabljike, a zatim ga dobro operite ispod tekuće vode kako biste isprali ostatke peska i zemlje.

Sveže listove špinata uronite u posudu kipuće vode, pokrijte je poklopcem i kuhajte oko 5 minuta. Špinat možete i pariti na rešetki ispod koje ključa voda (6–8 minuta).

Mlade listove špinata možete kratko popeći na maslinovu ulju ili maslacu.

Nakon kuhanja ili parenja špinat uronite u hladnu vodu kako bi se ohladio i sačuvao lepu boju. Nakon toga ga dobro ocedite i istisnite suvišnu tekućinu.

Špinat usitnite i poslužite kao prilog uz dodatak maslaca ili ga koristite fino usitnjenog za pripremu umaka i juha.
Možete ga začiniti solju, paprom, češnjakom, dodati mu slaninu, popečene kockice kruha.

Naseckani kuhani špinat izvrsno se slaže i sa bešamel umakom.

Možete ga dodati u kajganu sa malo parmezana. 

Dobro se kombinira i sa mesom, ribama, korenastim povrćem i mahunarkama. 

Također se koristi kod pripreme različitih vrsta sveže testenine – rezanaca, lazanja i njoka.

Sveži mladi špinat možete koristiti kao salatu uz začine, maslinovo ulje i limunov sok.

 Palačinci sa špinatom

Prokuvati špinat na način kao što je gore opisano. Ohladiti ga i sitno naseckati, ili to možete uraditi i štapnim mikserom. Meni lično je bolje kada se sitno nasecka jer palačinci dobiju posebno lepu boju, šarenilo i lepši su za posluživanje. 

Napravite smesu kao i za obične slane palačinke, s tim da smesa bude malo ređa, računajte na to da ćete špinat dodati u tu smesu pa će samim tim postati gušća.

Ispecite palačinke i filujte ih svežim sirom i kajmakom.

Ovaj recept je idealan kao predelo, mada ga možete poslužiti i kao glavno jelo. Odličan je i za decu, inovativan i kreativan način da im uvedete špinat u ishranu ako ga ne vole.
 

Piramida ishrane

Izloženi svakodnevnim stresom, često zaboravljamo šta, kada i kako jedemo, koje namirnice unosimo u naš organizam i kako to utiče na naše zdravlje.

Zbog nedostatka vremena uzimamo nezdravu hranu, misleći kako nam je potrebno mnogo više slobodnih sati da spremimo nešto zdravije, što nije istina.

Najzdravije namirnice upravo možemo pojesti brzo i imati više energije, bolju koncentraciju i pamćenje, te hranjivih materija koje nam osiguravaju bolje zdravlje.

Zbog toga sam odlučila da podelim sa vama ovu piramidu ishrane na kojoj su jasno prikazane namirnice koje najviše trebamo konzumirati. Budimo iskreni, zar nije lako pojesti neko voće po vašem izboru koje volite i povrće koje je najbolje jesti sirovo i kuvano?

I naravno, ne zaboravite na fizičku aktivnost, makar to bila samo šetnja, učinite to, primetićete promene.

Mislite na svoje zdravlje.

Lekovitost bundevinog ulja

Bundevino ulje je tamno-zelene do crne boje sa izrazitim, bogatim i specifičnim, pomalo orašastim ukusom i mirisom svežeg hleba. 

Ukus mu može varirati, ali se često osjeti ukus pržene košpice ili suncokretovog ulja.

Bundevino ulje, osim što je odličnog ukusa i jelima daje posebnu aromu, deluje posebno blagotvorno na ljudsko zdravlje.

Rado se primenjuje u kuvanju i najčešće se koristi za preventivu gubljenja kose i probleme sa prostatom.


Sastav bundevinog ulja

Ulje sadrži belančevine, ugljikohidrate, minerale, esencijalne masne kiseline, vitamine grupe B, vitamin C, vitamin K, vitamin A te obiluje vitaminom E. 

Oko 60% bundevinog ulja čine nezasićene masne kiseline, omega-3, omega-6 i omega-9 masne kiseline. Od minerala sadrži magnezijum, kalcijum, kalijum i fosfor.

Lekovita svojstva

Osim preventivnog i lekovitog delovanja na prostatu bundevino ulje ima i druga pozitivna delovanja a to su:

- smanjuje holesterol u krvi, zbog visokog sadržaja fitosterola koji blokiraju apsorpiju holesterola u sistemu za varenje smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, te stoga deluje i kao prevencija od arteroskleroze;

- poboljšava imunološki sistem;

- pozitivno utiče na vid, bundevino ulje sadrži visoku dozu zeaksantina, antioksidativnog karotenoida koji dokazano štiti mrežnjaču od štetnog UV zračenja, smanjuje rizik od makularne degeneracije što je izraženo kod starijih osoba, te može poboljšati oštrinu vida;

- pozitivno utiče na raspoloženje te olakšava učenje i koncentraciju;

- povoljno deluje na crevnu floru, opušta iritirana creva, uništava crevne parazite kao što je pantljičara;

- pomaže kod problema sa uvećanom prostatom kod muškaraca i mokraćnom inkontinencijom kod žena zbog slabljenja mišića bešike i  mišića karličnog dna;

- viskoka prisutnost zdravih masnih kiselina, pomaže kod podmazivanja zglobova, sprečavanja i uklanjanja bolova i lečenja artritisa;

- istraživanja pokazuju da povećava plodnost kod muškaraca i žena;

 - povoljno deluje na ten kod dece sklonih ekcemima, pomaže kod problema sa aknama, psorijazom i ljušćenjem kože, održava kožu glatkom, ubrzava oporavak suve, ispucale i iritirane kože, vitamin E kao i karotenoidi koje bundevinu ulje sadrži umanjuju znake starenja na koži;

No, osim lekovitih svojstava bundevinog ulja, ono je vrlo ukusno i daje posebnu aromu te se ubraja u "delikatesno ulje". 

Šta još treba znati o bundevinom ulju

Nije svako bundevino ulje iste kvalitete.

Najkvalitetnije je hladno prešano bundevino ulje koje se može usporediti sa djevičanskim maslinovim uljem u pogledu proizvodnje.

Ovo ulje dobiva se jednostavim prešanjem i iako je proizvedeno jednostavno, najbolje je kvalitete i svojstava. 

Ulje je vrlo tamne zelene boje i gusto, te specifičnog ukusa sličnog bundevinim košpicama. 

Proces dobivanja ulja ovim postupkom je dosta spor, pa je i cena takvog proizvoda visoka. 

Zagrijavanjem ulja može se dobiti bolji ukus, ali se gube zdravi sastojci.
Ako na boci ne piše „hladno prešano“ onda je vjerojatno dobiveno toplim postupkom. Tim se postupkom bundevino ulje može proizvesti puno brže, ali se gube zdravi sastojci i obično se još meša sa suncokretovim uljem. 

Postoje sorte bundeve koje daju veći prinos košpica od ostalih i čije košpice daju veći postotak ulja.
Najrasprostranjenija sorta za proizvodnju bundevinog ulja je Cucurbita pepo var. Styrriaca. Sama sorta, a verojatno i ime, dolazi iz Austrijske pokrajine Štajermark. 

Iz semenki ovih bundeva može se dobiti oko 45% ulja, što znači da se od 2,5 kilograma  semenki može dobiti  1 litar ulja od bundeve.

Preporučuje se uotreba: 1-3 čajne kašičice dnevno, samostalno ili sa salatom, umakom ili nekim kuhanim prilogom.